U situacijama kada osiguranik ima staž osiguranja u dve ili više država sa kojima Srbija ima zaključen međudržavni sporazum o socijalnom osiguranju, nije potrebno podnositi poseban zahtev u svakoj državi. Nadležni organ u Srbiji, po službenoj dužnosti, razmenjuje potrebne međudržavne obrasce i pokreće postupak pred institucijama socijalnog osiguranja u drugim državama.

Ukoliko podnosilac zahteva ima najmanje 15 godina staža osiguranja u Srbiji, stiče pravo na samostalnu starosnu penziju po srpskim propisima. Za deo staža ostvaren, recimo, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, penziju isplaćuju nadležni fondovi tih država, pod uslovom da su ispunjeni kriterijumi predviđeni njihovim zakonodavstvom.

Ukoliko osiguranik koji živi u Srbiji ima staž u nekoj od država sa kojom naša zemlja nema potpisan sporazum o socijalnom osiguranju, jedina opcija je da se sam informiše o zakonskim propisima te države, i o tome da li može ostvariti pravo na penziju i na koji način.

Još jedna od mogućih situacija je, recimo, da neko ima staž ostvaren u Srbiji, dovoljan za ostvarivanje prava na penziju, ali ima prebivalište na teritoriji druge države sa kojom naša zemlja nema potpisan sporazum o socijalnom osiguranju, niti postoji ugovoren transfer, odnosno mogućnost isplate penzije iz Srbije u tu drugu državu. U tom slučaju osiguranik mora podneti zahtev za ostvarivanje prava na penziju u filijali Fonda PIO prema mestu poslednjeg osiguranja, a isplata penzije se može obaviti na teritoriji Srbije preko ovlašćenog lica, piše Kamatica.