Niz kriza koje su od 2020. godine potresale Nemačku koštao je njenu ekonomiju oko 940 milijardi evra izgubljene dodate vrednosti, pokazalo je istraživanje Nemačkog ekonomskog instituta (IW), objavljeno u subotu.

U studiji se navodi da je samo tokom 2025. godine nemačka privreda pretrpela gubitke od oko 235 milijardi evra. Kao ključni uzroci označeni su pandemija kovida 19, energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini, kao i trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa.

Prema procenama instituta, zbirni efekat ovih kriza u proteklih pet godina iznosi više od 20.000 evra po zaposlenom u Nemačkoj, što dodatno oslikava razmere ekonomskog udara na najveću privredu Evropske unije.

Strukturni problemi guše oporavak

Šef odeljenja za makroekonomiju i istraživanje privrednih ciklusa pri IW, Mihael Greming, ocenio je da Nemačka mora hitno da reši duboko ukorenjene strukturne probleme ukoliko želi da povrati vodeću poziciju u Evropi.

Kao glavne prepreke naveo je visoke cene energije, stalni rast doprinosa za socijalno osiguranje, kao i preobimnu birokratiju, koja, kako je upozorio, usporava investicije i smanjuje konkurentnost nemačke privrede.

Trgovinski sporazum sa SAD i dodatni pritisci


Dodatni pritisak na nemačku ekonomiju predstavlja i novi trgovinski sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Sporazumom, postignutim 27. jula, uvedena je carina od 15 odsto na većinu izvoza iz EU na američko tržište.

Istovremeno, Evropska unija se obavezala da će kupiti američke energetske proizvode u vrednosti od 750 milijardi dolara, što bi moglo dodatno da utiče na troškove i energetsku strukturu evropske industrije, uključujući i nemačku.

Analitičari upozoravaju da bez ozbiljnih reformi i smanjenja unutrašnjih troškova, Nemačka rizikuje dugotrajan gubitak ekonomskog zamaha, dok posledice višegodišnjih kriza i dalje snažno opterećuju privredu i tržište rada.