Evropska unija razmatra mogućnost privremenog ublažavanja sankcija kineskoj kompaniji Yangzhou Yangjie Electronic Technology, samo nekoliko nedelja nakon što ju je uvrstila u novi paket mera protiv Rusije.

Prema pisanju Blumberga, Evropska komisija razmatra izuzeće za ovog proizvođača čipova nakon snažnog pritiska evropske automobilske industrije, koja upozorava da bi potpuna zabrana mogla ozbiljno da poremeti lance snabdevanja i izazove nestašice komponenti već u narednim sedmicama.

Odluka još mora da dobije podršku svih 27 članica Evropske unije, ali sama rasprava o mogućem popuštanju sankcija pokazuje koliko evropska industrija i dalje zavisi od kineskih tehnoloških dobavljača.

Kineska kompanija našla se pod sankcijama u aprilu nakon procena EU da su njeni proizvodi završavali u ruskim vojnim sistemima, uključujući dronove i navođene bombe korišćene u ratu u Ukrajini.

Brisel tvrdi da je veliki broj pošiljki tehnologije ove firme stigao do Rusije i da se radi o robi dvojne namene, koja može imati i civilnu i vojnu upotrebu.

Sa druge strane, evropski proizvođači automobila upozoravaju da nisu imali dovoljno vremena da pronađu alternativne dobavljače i da bi nagli prekid isporuka izazvao ozbiljne probleme u proizvodnji.

Zbog toga Evropska komisija sada razmatra mogućnost da primenu zabrane odloži na nekoliko meseci kako bi kompanije dobile dodatno vreme za prilagođavanje.

Ovaj slučaj dodatno pokazuje koliko je evropska ekonomija ranjiva zbog zavisnosti od kineske industrije poluprovodnika, čak i kada je reč o starijim i manje sofisticiranim čipovima koji imaju ključnu ulogu u automobilima i industrijskoj opremi.

Evropska automobilska industrija već je krajem prošle godine osetila posledice poremećaja na tržištu čipova tokom sukoba oko kompanije Nexperia, kada je holandska vlada preuzela kontrolu nad njenim operacijama pozivajući se na zakon iz vremena Hladnog rata.

Kina je potom odgovorila ograničavanjem izvoza iz kineskog dela kompanije, što je izazvalo nestašice i dodatne probleme evropskim proizvođačima automobila.

Dodatni pritisak stvara i globalni rast potražnje za memorijskim čipovima zbog razvoja veštačke inteligencije.

Veliki deo proizvodnih kapaciteta preusmeren je na AI sektor, što je povećalo cene i smanjilo dostupnost komponenti za tradicionalne industrije poput automobilske.

Zbog svega toga Brisel sada pokušava da pronađe balans između pritiska na Rusiju i zaštite evropske ekonomije, dok se strategija smanjenja zavisnosti od Kine suočava sa ozbiljnim izazovima u praksi.