MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija bez Japana bio je u jutarnjem trgovanju u minusu gotovo dva odsto. Najveći pad zabeležile su tehnološke kompanije, dok su investitori istovremeno pojačali kupovinu energenata zbog straha od novih poremećaja u snabdevanju naftom.

Tehnološki sektor pod najvećim pritiskom

Akcije u Australiji, Indiji, Kini, Hongkongu, Japanu i Južnoj Koreji pale su između 0,7 i 4,2 odsto.

Posebno dramatičan bio je početak trgovanja u Južnoj Koreji, gde je indeks Kospi u jednom trenutku bio u minusu čak osam procenata, iako su gubici kasnije delimično ublaženi.

Najveći udar pretrpele su tehnološke kompanije. Na Volstritu su u petak među najvećim gubitnicima bili proizvođači čipova poput Nvidije, Intela i Broadcoma.

PHLX indeks sektora poluprovodnika potonuo je više od 10 procenata, što predstavlja njegov najveći jednodnevni pad još od marta 2020. godine.

Prema procenama tržišnih analitičara, samo u jednom danu sa tržišta je izbrisano više od 1.000 milijardi dolara tržišne vrednosti.

Volstrit prekinuo niz od devet nedelja rasta


Glavni američki berzanski indeksi završili su prošlu sedmicu u crvenom.

Dow Jones pao je 1,35 odsto, S&P 500 izgubio je 2,6 procenata, dok je Nasdaq potonuo čak 4,2 odsto.

Za indeks S&P 500 to je bio prvi nedeljni pad nakon devet uzastopnih nedelja rasta.

Snažno tržište rada ugasilo nade u smanjenje kamata


Pad tržišta dodatno su podstakli podaci sa američkog tržišta rada.

Tokom maja otvoreno je 172.000 novih radnih mesta, gotovo dvostruko više nego što su ekonomisti očekivali, dok je stopa nezaposlenosti ostala na 4,3 odsto.

Iako ovi podaci potvrđuju otpornost američke ekonomije, investitori ih tumače kao signal da američke Federalne rezerve neće uskoro smanjivati kamatne stope.

Naprotiv, pojedini analitičari procenjuju da bi zbog rasta cena energenata i novih inflatornih pritisaka Fed do kraja godine mogao ponovo da razmatra povećanje kamata.

„Ključno pitanje jeste da li je ovo zdrava pauza nakon devet nedelja snažnog rasta ili je tržište dostiglo svoj vrhunac“, ocenio je Bob Sevidž, strateg banke BNY.

Sukob na Bliskom istoku podigao cenu nafte


Investitore dodatno zabrinjava nova eskalacija sukoba na Bliskom istoku.

Prema dostupnim informacijama, Izrael je tokom vikenda izveo napad na predgrađe Bejruta, dok je Iran odgovorio raketnim napadima na izraelske ciljeve. Ubrzo su usledili i novi izraelski udari na iranske mete, čime su dodatno ugroženi diplomatski napori za smirivanje situacije.

Zbog rastuće neizvesnosti na energetskom tržištu, cena severnomorske nafte Brent skočila je za 4,25 odsto i dostigla 97,05 dolara po barelu.

Američka WTI nafta poskupela je 4,22 odsto, na 94,40 dolara po barelu.

Evro blago ojačao


Na deviznim tržištima nije bilo većih promena. Dolarov indeks kretao se oko 100,5 poena, približno na nivou od petka.

Evro je blago ojačao i dostigao kurs od 1,1530 dolara.

Analitičari upozoravaju da će dalji razvoj situacije na Bliskom istoku, kao i naredni potezi američke centralne banke, u narednim nedeljama biti ključni faktori za kretanje berzi, nafte i globalnih finansijskih tržišta.