Ruski milijarder Vladimir Lisin, poznat i kao „kralj čelika“, i dalje ima snažan uticaj na evropsko tržište, posebno u Belgiji, Italiji i Danskoj. Više od četiri godine nakon što je sukob Rusije i Ukrajine započeo, evropske zemlje i dalje zavise od njegovih čeličnih ploča, iako je EU uvela sankcije ruskoj čeličnoj industriji. Ukratko, Lisin je uspeo da stvori stabilnu mrežu koja mu omogućava da svoje proizvode plasira u Evropi, dok mnogi drugi ruski izvoznici trpe posledice sankcija.

Belgija je, zbog ekonomskih razloga i straha od gubitka radnih mesta, odlučila da ne uključi Lisina na listu sankcionisanih pojedinaca, dok su ga sankcionisale Ukrajina, Kanada i Australija. Evropska komisija je planirala da postepeno ukine uvoz ruskih čeličnih limova do 30. septembra 2028. godine, a Belgija je obećala da će poštovati ovaj plan. Međutim, trenutna situacija pokazuje koliko su Lisinove fabrike u Belgiji ključne za kontinuitet njegovog poslovanja u EU.

NLMK, kompanija u vlasništvu Lisina, snabdeva evropske fabrike čeličnim pločama iz Rusije po izuzetno niskim cenama. Ovi „poluproizvodi“ daju belgijskim i drugim evropskim fabrikama veštačku prednost u troškovima, iako su ostali ruski čelični proizvodi već odavno sankcionisani. Ploče se mogu dalje preraditi u finalne proizvode, što omogućava Lisinu da zadrži profitabilno prisustvo na evropskom tržištu.

U Belgiji, najveći proizvođač ArcelorMittal nije koristio ruske čelične ploče najmanje pet godina, ali NLMK ima dva pogona u zemlji, jedan svega 22 kilometra od Brisela. Belgija poseduje 49% NLMK-a, dok Lisin drži 49% i dodatna 2% preko povezanih entiteta. Ukupna neto vrednost Lisina iznosi 23,5 milijardi dolara, što ga svrstava među najbogatije ljude sveta.

Kritičari ističu da Lisin koristi fabrike unutar EU kao „osiguranje“ protiv sankcija. Ukrajinski poslanik Oleksij Gončarenko je upozoravao evropske zvaničnike da bi ovakve mreže mogle ograničiti efikasnost sankcija. Belgijski zvaničnici objašnjavaju da bi sankcionisanje Lisina imalo „direktne i nesrazmerne posledice“ po radnike i fabrike koji nisu povezani sa ruskom državom.

Istovremeno, EU se suočava sa izazovom kako da pritisne Rusiju, a da ne ugrozi domaću industriju. NLMK ima fabrike i u Italiji, Danskoj i Francuskoj, što dodatno komplikuje situaciju. Kineski, indijski i brazilski proizvođači čelika mogu biti alternative, ali Belgija i dalje traži način da iskoristi ovu priliku za ulaganja. NLMK planira investiciju od 1,2 milijarde evra u održivu proizvodnju čelika, ali uz značajnu podršku belgijske vlade i EU.

Situacija sa Lisinom je primer kako pojedinac može imati ogroman uticaj na međunarodnu ekonomiju, balansirajući između sankcija, profitabilnosti i političkih odluka evropskih zemalja. Belgija i dalje ostaje ključna karika u njegovom poslovnom lancu, dok Evropa polako priprema tržište za kraj uvoza ruskog čelika do 2028. godine, piše Poslovni dnevnik.