Na domaćim plantažama i u privatnim baštama još uvek se ne sreće često, ali josta polako dobija svoje mesto među voćnim vrstama koje privlače pažnju proizvođača. Ovo neobično bobičasto voće nastalo je ukrštanjem crne ribizle i ogrozda, a njegove glavne prednosti su otpornost, jednostavno održavanje i široka mogućnost upotrebe.

Tamni plodovi karakteristične arome mogu se jesti sveži, ali se od njih prave i različiti proizvodi poput sokova, džemova i sirupa. Posebno je zanimljiva činjenica da grm nema bodlje, što znatno olakšava berbu i svakodnevno održavanje zasada.

Biljka koja ne traži previše pažnje

Josta se smatra zahvalnom voćnom kulturom jer se relativno lako prilagođava različitim uslovima gajenja. Dobro podnosi hladne zime, a može izdržati i kraće sušne periode, što je čini pogodnom za različite krajeve.

Najbolje uspeva na mestima koja imaju dovoljno svetlosti, od potpuno osunčanih do blago zasenjenih položaja. Za kvalitetan rast odgovara joj zemljište koje je hranljivo, rastresito i koje dobro odvodi višak vode.

Odrasli grm uglavnom dostiže visinu između jednog i dva metra. Uz pravilnu rezidbu biljka ostaje dovoljno prozračna, što može doprineti boljoj rodnosti i lakšem održavanju.

Jedna od najvećih prednosti u odnosu na ogrozd jeste odsustvo bodlji, zbog čega je berba jednostavnija i prijatnija. Takođe, josta pokazuje dobru otpornost prema brojnim bolestima i štetočinama koje mogu predstavljati problem kod nekih drugih bobičastih vrsta.

Rod stiže nakon nekoliko godina

Iako se prve bobice mogu pojaviti ranije, ozbiljniji prinosi uglavnom se očekuju dve do tri godine nakon sadnje. Pun potencijal biljka obično dostiže nakon četiri do pet godina, kada dobro formiran grm može dati nekoliko kilograma ploda godišnje, u zavisnosti od sorte i uslova uzgoja.

Berba se najčešće odvija tokom leta, od kraja juna do kraja jula. Plodovi ne sazrevaju svi istovremeno, pa se mogu brati postepeno, što proizvođačima omogućava bolju organizaciju posla.

Pošto josta još nije česta na velikim tržištima, njena ograničena dostupnost može predstavljati prednost za manje proizvođače. Sveže bobice mogu postići višu cenu upravo zato što nisu svakodnevno dostupne kupcima.

Cena zavisi od kvaliteta, načina proizvodnje i tržišnih uslova, ali se sveži plodovi mogu prodavati po cenama koje dostižu oko 6 do 12 evra za kilogram. Posebnu vrednost mogu imati proizvodi iz ekološkog uzgoja i domaće prerađevine.

Prerada otvara dodatnu zaradu

Veliki potencijal joste nije samo u prodaji svežeg voća. Njeni plodovi imaju izraženu aromu i pogodnu strukturu za različite vrste prerade.

Od joste se proizvode džemovi, marmelade, sokovi, sirupi, voćni prelivi, pa čak i određena alkoholna pića. Zbog specifičnog ukusa često se kombinuje sa drugim vrstama bobičastog voća, dok zamrzavanje uglavnom ne utiče značajno na kvalitet plodova.

Osim tržišnog potencijala, josta privlači pažnju i zbog svojih nutritivnih osobina. Plodovi sadrže vitamin C, biljne pigmente poput antocijana, vlakna i različite minerale.

Kao i drugo tamno bobičasto voće, može biti deo raznovrsne i uravnotežene ishrane. Njeni sastojci povezani su sa antioksidativnim delovanjem u organizmu, a zbog relativno niske kalorijske vrednosti često se smatra kvalitetnim izborom za svakodnevnu ishranu.

Voće koje je nastajalo decenijama

Iza joste stoji dugotrajan proces stvaranja i selekcije. Ukrštanje ribizle i ogrozda zahtevalo je godine rada evropskih oplemenjivača koji su želeli da dobiju biljku sa kvalitetnim plodovima, većom otpornošću i jednostavnijim uzgojem.

Danas se interesovanje za jostu povećava upravo zbog kombinacije nekoliko osobina — nije zahtevna za održavanje, ima zanimljiv ukus, pruža mogućnost različite prerade i još uvek nije preplavila tržište.

Za manje proizvođače i one koji traže alternativne voćne kulture, josta može predstavljati zanimljivu priliku, posebno ako se proizvodnja poveže sa direktnom prodajom i preradom. Ograničena ponuda i rastuće interesovanje kupaca daju joj potencijal da postane jedna od zanimljivijih nišnih voćnih kultura, piše Večernji.hr.