Second hand prodavnice danas se mogu pronaći gotovo na svakom koraku u većim gradovima Srbije, posebno u Beogradu i Novom Sadu. Privlače kupce velikim izborom garderobe, poznatim brendovima i cenama koje su često višestruko niže u odnosu na klasične butike.

Dok jedni iz ovih radnji izlaze zadovoljni jer su pronašli kvalitetan komad odeće koji više nije dostupan u redovnoj prodaji, drugi i dalje imaju određenu rezervu prema garderobi koju je neko ranije nosio. Upravo zbog toga često se postavlja pitanje: ko je pre nas nosio tu odeću i odakle ona zapravo dolazi?

Sam naziv second hand označava odeću „iz druge ruke“, odnosno garderobu koja je već bila u nečijem vlasništvu. Pre nego što stigne do kupaca, ona prolazi kroz procese prikupljanja, sortiranja i kontrole kvaliteta.

Iako postoji mogućnost da pojedinci svoju očuvanu garderobu ponude prodavnicama, to nije najčešći način nabavke. Second hand radnje uglavnom ne kupuju odeću direktno od građana, već robu nabavljaju u velikim količinama od specijalizovanih dobavljača.

Prema informacijama domaćih prodavaca, najveći deo polovne garderobe koja dolazi na tržište Srbije potiče iz zemalja Evropske unije.

Veleprodajni centar Euroshop navodi da distribuira sortiranu polovnu garderobu iz zemalja poput Nemačke, Holandije i Švajcarske, snabdevajući veliki broj prodavnica u Srbiji.

Kompanija Textie House objasnila je da se garderoba za prodavnice u Srbiji doprema iz njihovog centra za sortiranje u Slovačkoj. U takvim centrima odeća se razvrstava prema sezoni, kvalitetu, vrsti i trendovima, kako bi se pripremila za različita tržišta.

Za hladnije periode godine često se biraju komadi koji dolaze iz severnijih evropskih zemalja, dok se za prolećne i letnje kolekcije češće izdvajaju komadi iz južnih delova Evrope.

Pojedine manje prodavnice takođe imaju svoje dobavljačke kanale, pa robu nabavljaju iz određenih država prema sopstvenim preferencijama i iskustvu sa kupcima.

Trgovina polovnom odećom funkcioniše kao međunarodni lanac. Garderoba se najčešće prikuplja u razvijenijim zemljama, gde se deo odeće donira kroz humanitarne organizacije ili se prikuplja putem posebnih sistema za sakupljanje tekstila.

Nakon prikupljanja, odeća se sortira. Najbolji komadi namenjeni su ponovnoj prodaji, dok se deo koji ne ispunjava kriterijume koristi za reciklažu tekstila ili druge načine prerade.

Među najvećim izvoznicima polovne odeće u svetu nalaze se Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka i Holandija. Garderoba koja ne pronađe kupce na domaćim tržištima često nastavlja put ka zemljama gde postoji razvijena mreža prodaje polovne odeće.

Tako komad garderobe koji je nekada bio u nečijem ormaru u Evropi može završiti hiljadama kilometara dalje, uključujući i neku od second hand prodavnica u Srbiji. Ovaj sistem omogućava pristupačniju kupovinu, ali istovremeno predstavlja i jedan od načina produžavanja životnog veka odeće i smanjenja tekstilnog otpada, piše Nova.