Trećina građana Hrvatske koji su učestvovali u novom istraživanju ove godine neće otići na letovanje, a finansije se izdvajaju kao najčešći razlog za odustajanje od odmora.

Istraživanje kompanije Alma Career Croatia pokazalo je da 32 odsto ispitanika ne planira letovanje, dok čak 60 odsto njih kao glavni razlog navodi nedostatak novca. Podaci ukazuju da troškovi sve više utiču ne samo na odluku da li će se putovati, već i na to koliko će dugo zaposleni moći da budu na odmoru.

Situacija je nešto nepovoljnija nego prošle godine. Tada je 27 odsto ispitanih građana Hrvatske reklo da neće ići na letovanje, a među njima je 56 odsto finansije označilo kao glavni problem.

Odmor postaje sve kraći

Hrvatski radnici u proseku imaju 25 dana godišnjeg odmora, ali istraživanje pokazuje da veliki broj zaposlenih ne planira da sve slobodne dane iskoristi za duži letnji odmor.

Posebno je primetan rast broja onih koji planiraju najviše sedam dana odmora tokom leta. Njihov udeo povećan je sa 15 odsto prošle godine na 21 odsto ove godine.

Istovremeno, sve je manje zaposlenih koji planiraju veoma dug odmor. Udeo ispitanika koji nameravaju da odmaraju 21 dan ili duže pao je sa sedam odsto na svega tri odsto.

Podaci tako pokazuju da se duži letnji odmori sve više zamenjuju kraćim putovanjima ili odmorima koji manje opterećuju kućni budžet.

Najviše ljudi bira od osam do 10 dana

Najveći broj anketiranih, njih 37 odsto, planira da tokom leta iskoristi između osam i 10 dana odmora. To je najčešći odgovor među ispitanicima kada je reč o planiranoj dužini letnjeg odmora.

Još 29 odsto zaposlenih planira da odmara između 11 i 15 dana, dok će 10 odsto ispitanih imati od 15 do 20 dana odmora.

Na drugoj strani, 21 odsto ispitanika planira da tokom leta iskoristi najviše sedam dana godišnjeg odmora, što predstavlja primetan porast u odnosu na prethodnu godinu.

Ko je učestvovao u istraživanju?

U istraživanju Alma Career Croatia učestvovalo je skoro 500 ispitanika, a uzorak je bio izrazito više zastupljen ženama. One su činile 78 odsto učesnika, dok je muškaraca bilo 22 odsto.

Kada je reč o starosnoj strukturi, najveći deo ispitanika činili su građani rođeni između 1960. i 1980. godine. Oni su predstavljali 44 odsto ukupnog uzorka.

Slede ispitanici rođeni između 1981. i 1995. godine, koji su činili 40 odsto učesnika, dok su najmlađi ispitanici, rođeni nakon 1995. godine, predstavljali 16 odsto uzorka.

Rezultati istraživanja tako pokazuju da se promena navika vezanih za godišnji odmor ne ogleda samo u tome koliko ljudi odlazi na letovanje, već i u dužini planiranog odmora. Za deo građana Hrvatske ovogodišnji odmor zato će biti kraći, dok će drugi zbog troškova potpuno odustati od putovanja, piše Tanjug.