Tržište nekretnina u Srbiji nastavilo je da raste i tokom drugog kvartala 2026. godine, ali se istovremeno smanjio broj realizovanih kupoprodaja.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ukupna vrednost prometa nepokretnosti u Srbiji tokom drugog tromesečja iznosila je oko 2,2 milijarde evra. To predstavlja rast od 8,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je broj kupoprodajnih transakcija smanjen za 5,4 odsto.

Iako je broj transakcija pao, pojedinačne cene na najatraktivnijim lokacijama ostale su veoma visoke.

Kvadrat na Savskom vencu dostigao oko 9.300 evra

Najskuplji kvadrat stana u Srbiji tokom drugog kvartala 2026. godine prodat je upravo na Savskom vencu.

Cena je iznosila oko 9.300 evra po kvadratnom metru, čime je ova beogradska opština još jednom potvrdila poziciju jedne od najskupljih lokacija na domaćem tržištu nekretnina.

Na Savskom vencu prodat je i najskuplji stan u posmatranom periodu. Kupac je za njega izdvojio čak 1,6 miliona evra.

Reč je o iznosu koji pokazuje koliko cene mogu da odstupaju od proseka kada je reč o najatraktivnijim lokacijama i nekretninama više vrednosti.

Najskuplja kuća prodata na Voždovcu

Rekordna prodaja nije zabeležena samo kod stanova.

Najskuplja kuća u drugom kvartalu prodata je na teritoriji beogradske opštine Voždovac, a novi vlasnik je za nju platio 1,4 miliona evra.

Kada je reč o garažama, najviša zabeležena cena iznosila je 54.000 evra. Toliko je plaćeno za garažno mesto na teritoriji Starog grada.

Stanovi odneli najveći deo novca

Od ukupne vrednosti prometa od oko 2,2 milijarde evra, najveći deo odnosio se upravo na stanove.

Za kupovinu stanova izdvojeno je oko 1,3 milijarde evra, odnosno 62 odsto ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti.

Kuće su učestvovale sa 175 miliona evra, što predstavlja osam odsto ukupne vrednosti. Za građevinsko zemljište potrošeno je 156 miliona evra, poslovni prostor dostigao je 119 miliona, dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 77 miliona evra.

Podaci pokazuju da stanovi i dalje predstavljaju daleko najznačajniji segment tržišta po ukupnoj vrednosti realizovanih kupoprodaja.

Manje transakcija u najvećim gradovima

Istovremeno, broj kupoprodajnih ugovora smanjen je u svim većim gradovima u odnosu na drugo tromesečje 2025. godine.

U Novom Sadu pad je iznosio jedan odsto, dok je u Beogradu broj ugovora smanjen za 1,7 odsto.

Još veći pad zabeležen je u Nišu, gde je broj transakcija bio manji za 4,3 odsto, dok je Kragujevac zabeležio smanjenje od sedam odsto.

To znači da se rast ukupne vrednosti tržišta odvijao uprkos manjem broju realizovanih kupoprodaja.

Koliko je nekretnina kupljeno na kredit?

Kreditno finansiranje učestvovalo je u 15 odsto svih realizovanih kupoprodaja nepokretnosti.

Udeo je ostao na istom nivou kao i tokom drugog kvartala 2025. godine.

Kada se posmatraju samo stanovi, krediti imaju znatno veći značaj. U 34 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što je približno isti nivo kao godinu dana ranije.

Najveći deo ukupnog iznosa kreditnog finansiranja tako je otišao upravo na kupovinu stanova.

Za stanove u Beogradu izdvojeno 742 miliona evra

Beograd je i dalje među najvažnijim tačkama domaćeg tržišta nekretnina.

Samo za kupovinu stanova u glavnom gradu tokom drugog kvartala 2026. godine izdvojeno je ukupno 742 miliona evra.

Podaci RGZ-a tako pokazuju zanimljivu sliku tržišta: ukupna vrednost prometa raste, najskuplje lokacije nastavljaju da beleže izuzetno visoke cene, dok se broj realizovanih kupoprodaja smanjuje.

Posebno se izdvaja Savski venac, gde su tokom ovog perioda zabeleženi i najskuplji stan i najviša cena kvadrata u Srbiji, piše Tanjug.