Artičoka još nije među kulturama koje se često gaje na srpskim njivama, ali upravo njena manja zastupljenost može predstavljati priliku za poljoprivrednike koji traže tržišnu nišu. Poznata je u mediteranskoj kuhinji, a koristi se sveža i za preradu.

Gajenje u Srbiji je moguće, ali rezultat zavisi od brojnih faktora, među kojima su izbor sorte, kvalitet zemljišta, dostupnost vode, način proizvodnje i mogućnost prezimljavanja biljaka. Zbog toga bi proizvođačima bez iskustva sigurniji pristup bio da najpre podignu manji probni zasad.

Prinos artičoke može značajno da varira. U pojedinim istraživanjima hibridne sorte davale su oko 14,6 do 15,7 tona tržišnih glavica po hektaru, dok su kod nekih lokalnih sorti zabeleženi prinosi od 2,6 do 7,3 tone.

U povoljnim uslovima rezultati mogu biti i viši. U pojedinim ogledima zabeleženo je između 13,7 i 24,3 tone po hektaru, što pokazuje koliko izbor sorte i uslovi proizvodnje mogu uticati na konačan rezultat.

Gustina sadnje takođe zavisi od sorte i sistema proizvodnje. U jednom proizvodnom modelu korišćeno je oko 9.200 biljaka po hektaru, uz razmak od 1,4 metra između redova i 0,8 metara između biljaka.

Početna ulaganja obuhvataju pripremu zemljišta, sadni materijal, navodnjavanje, đubrivo, zaštitu biljaka, radnu snagu, berbu, ambalažu i transport. Ukupni troškovi zato mogu značajno da se razlikuju među proizvođačima.

Ako se ostvari prinos od 15 tona po hektaru i kilogram proda za dva evra, vrednost roda bila bi oko 30.000 evra. Cena od tri evra po kilogramu podigla bi vrednost proizvodnje na oko 45.000 evra, dok bi četiri evra značila približno 60.000 evra.

Važno je, međutim, da se ove cifre posmatraju kao bruto prihod, a ne kao čista zarada. Od ostvarene vrednosti roda potrebno je oduzeti troškove proizvodnje, berbe, pakovanja i transporta. Takođe, pretpostavljena cena ima smisla samo ako se kompletan rod može prodati po toj vrednosti.

Artičoka zahteva dovoljno vode, pa je pouzdano navodnjavanje jedna od važnijih stavki proizvodnje. Izbor sorte koja odgovara lokalnim klimatskim uslovima takođe može imati veliki značaj, posebno kada je u pitanju prezimljavanje.

Ipak, uzgoj nije jedini izazov. Mala zastupljenost artičoke u Srbiji znači da konkurencija može biti manja, ali istovremeno postoji i uža baza potencijalnih kupaca.

Restorani, trgovinski lanci, specijalizovane prodavnice i prerađivači mogli bi da budu potencijalni kupci. Bez unapred obezbeđenog plasmana, veliki zasad zato nosi rizik, čak i kada proizvodna računica na papiru izgleda veoma privlačno.

Racionalniji početak mogao bi da bude zasad na nekoliko ari, uz prethodnu proveru sorti, prinosa, troškova i potražnje. Tek nakon takvog testa proizvođač može realnije da proceni da li ima prostora za širenje.

Artičoka tako može biti zanimljiva nišna kultura za domaće poljoprivrednike, ali potencijalni prihod od nekoliko desetina hiljada evra po hektaru ne znači automatski i visoku zaradu. Konačna isplativost zavisi od prinosa, prodajne cene, troškova i sigurnosti plasmana, piše Bizportal.