Erik Šmit smatra da se razvoj veštačke inteligencije ubrzano pomera u nekoliko pravaca koji bi mogli značajno da promene način na koji koristimo ove sisteme. Među njima su mnogo veći kontekstualni prozori, specijalizovani AI agenti i mogućnost da se obična tekstualna instrukcija pretvori u funkcionalan softver.

Kombinacija tih tehnologija mogla bi da omogući AI sistemima da ne izvršavaju samo pojedinačne komande, već da samostalno prolaze kroz čitave nizove zadataka. Umesto odgovora na jedno pitanje, sistem bi mogao da odredi sledeći korak, proveri rezultat i nastavi dalje bez stalne intervencije korisnika.

Hiljadu koraka do jednog rešenja

Šmit je budući razvoj AI opisao kroz mogućnost rešavanja problema koji zahtevaju veliki broj uzastopnih operacija. Prema njegovoj proceni, sistemi bi u narednih pet godina mogli da obrađuju postupke od oko hiljadu koraka i primenjuju ih na složene probleme u nauci, medicini, istraživanju materijala i borbi protiv klimatskih promena.

To bi predstavljalo veliki pomak u odnosu na današnje chatbotove. AI bi, na primer, mogla da postavi hipotezu, analizira dostupne podatke, predloži naredni eksperiment, obradi rezultate i na osnovu njih nastavi istraživanje. Čovek bi tako sve više nadzirao proces, umesto da određuje svaki pojedinačni korak.

Milioni AI agenata mogli bi da rade zajedno

Posebnu pažnju Šmit posvećuje razvoju specijalizovanih AI agenata. Za razliku od klasičnog chatbot-a, agent može biti napravljen tako da obavlja određeni posao, koristi različite alate i nastavlja rad kroz više koraka.

Ako se takvi sistemi međusobno povežu, njihov broj bi mogao da postane ogroman. Šmit govori o mogućnosti miliona agenata koji istovremeno rade različite zadatke, što otvara pitanje kako bi ljudi pratili njihove aktivnosti i razumeli odluke koje donose.

AI već može da pravi softver

Još jedan važan pravac jeste razvoj sistema koji od tekstualnog opisa mogu da naprave funkcionalan program. Korisnik ne mora nužno da zna programski jezik, već može da objasni šta želi da softver radi, dok AI pokušava da napravi odgovarajuće rešenje.

Šmit očekuje da će se ova sposobnost dodatno razvijati. Ako AI bude mogla da piše kod, testira ga, pronalazi greške i zatim sama pravi nove verzije, razvoj softvera mogao bi postati znatno automatizovaniji nego danas.

Najveće pitanje je koliko ćemo razumeti AI

Upravo kombinacija autonomnih agenata, velikih količina konteksta i sposobnosti programiranja dovodi Šmita do najzvučnijeg upozorenja. On smatra da bi sistemi u jednom trenutku mogli da razviju način komunikacije koji ljudi više ne bi razumeli.

Njegova poruka u takvom scenariju bila je kratka: „Isključite je.“ To nije opis trenutnog stanja AI tehnologije, već upozorenje o mogućem budućem razvoju. Pitanje koje se nameće jeste kako obezbediti ljudski nadzor ako sistemi postanu sposobni da samostalno izvršavaju veoma duge i složene procese, piše Blic.