U Kući eUprave predstavljeni su rezultati rada Radne grupe za razvoj i projektovanje integrisanih kola, koja okuplja stručnjake iz privrede, nauke i javne uprave. Cilj je da se sagleda gde se Srbija trenutno nalazi u oblasti mikroelektronike, koje kapacitete već poseduje i na koji način bi domaće znanje moglo da se pretvori u proizvode i intelektualnu svojinu.

Posebna pažnja usmerena je na projektovanje čipova, oblast za koju nisu presudni samo skupa proizvodna postrojenja već pre svega stručni ljudi, znanje i razvojni kapaciteti. Prema procenama Radne grupe, u Srbiji danas postoji više od 1.000 inženjera koji rade na projektovanju čipova, ali je značajan deo tog kadra angažovan na projektima namenjenim stranim tržištima.

Veštačka inteligencija povećava potražnju

Razvoj veštačke inteligencije dodatno menja poluprovodničku industriju. Za rad savremenih AI sistema potrebni su sve snažniji procesori i specijalizovani akceleratori, zbog čega raste potreba za novim generacijama čipova i stručnjacima koji mogu da ih projektuju.

Istovremeno se menja i sam proces razvoja čipova. Veštačka inteligencija može da utiče na način njihovog projektovanja, optimizaciju i razvoj složenih sistema, pa se otvara prostor i za zemlje koje ranije nisu imale velike proizvodne kapacitete. Za Srbiju to predstavlja mogućnost da se više usmeri na deo industrije zasnovan na znanju i projektovanju.

Tržište čipova približava se bilionu dolara

Poluprovodnička industrija već je dostigla ogromne razmere. Godišnja prodaja čipova prema dostupnim podacima približila se iznosu od 800 milijardi dolara, uz snažan rast u odnosu na 2024. godinu. Procene za 2026. ukazuju na mogućnost da ukupna vrednost tržišta prvi put pređe granicu od jednog biliona dolara.

Takav rast čini čipove strateški važnim za čitavu privredu. Oni se koriste u računarima, telefonima, automobilima, industrijskoj opremi, komunikacionim sistemima i infrastrukturi za veštačku inteligenciju. Zbog toga razvoj poluprovodničkog sektora više nije pitanje samo tehnološke industrije, već ima veze i sa širim ekonomskim i industrijskim razvojem.

Domaći inženjeri već rade na naprednim tehnologijama

Srbija već ima iskustvo u projektovanju čipova. Kompanija AMD otvorila je još 2004. godine dizajn centre u Beogradu i Nišu, a timovi iz Srbije rade na razvoju softvera povezanog sa AI akceleratorima. To pokazuje da domaći stručnjaci već učestvuju u razvoju tehnologija koje se koriste u velikim sistemima za veštačku inteligenciju.

Pored iskustva kompanija, važnu osnovu predstavlja i obrazovni sistem. Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Elektronski fakultet u Nišu i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu obrazuju veliki broj stručnjaka iz oblasti elektrotehnike i računarstva. Prema podacima predstavljenim na skupu, Srbija svake godine dobija više od 1.000 novih inženjera koji predstavljaju potencijalnu bazu za razvoj domaćih tehnoloških proizvoda.

Cilj je sopstvena intelektualna svojina

Veliki deo domaćih stručnjaka danas radi za kompanije i projekte koji su usmereni na inostrana tržišta. Takav model omogućava Srbiji da bude deo globalnog tehnološkog lanca, ali Radna grupa želi da se napravi dodatni korak i da deo tog znanja bude iskorišćen za razvoj proizvoda nastalih u Srbiji.

To podrazumeva stvaranje domaćeg ekosistema koji bi povezao univerzitete, istraživačke institucije, kompanije i državne institucije. Ideja nije samo povećanje broja stručnjaka, već i razvoj proizvoda, tehnologija i intelektualne svojine koji bi mogli da imaju primenu na međunarodnom tržištu.

Tri podgrupe analiziraju razvoj sektora

Dosadašnji rad Radne grupe organizovan je kroz tri podgrupe koje analiziraju različite aspekte razvoja ove oblasti. U njihovom radu učestvuju predstavnici naučno-obrazovnog sektora, privrede i institucija, a zadatak je da se utvrde postojeće mogućnosti i prepreke za razvoj domaćeg sektora mikroelektronike.

Pred Srbijom zato nije samo pitanje obrazovanja novih inženjera, već i stvaranja uslova da oni svoje znanje mogu da koriste u domaćim projektima. Ako se povežu postojeći stručni kapaciteti, univerziteti i kompanije, Srbija bi mogla da poveća svoje prisustvo u delu globalne industrije čipova koji se odnosi na projektovanje, razvoj softvera i intelektualnu svojinu, piše Blic.