Kada se planira renoviranje, najčešće se prvo računaju velike stavke – pločice, sanitarije, kuhinja, podovi, vrata i radovi majstora. Takav spisak može da deluje sasvim dovoljno za procenu ukupnog iznosa, ali ne obuhvata ono što se nalazi ispod poda, iza zidova ili u starim instalacijama.

Upravo zato početni budžet često izgleda mnogo povoljnije od konačnog računa. Iskusni majstori, prema savetu navedenom u tekstu, početnu računicu često povećavaju za oko 30 odsto kako bi uračunali nepredviđene radove i troškove koji se pojave tokom renoviranja.

Šta se najčešće zaboravi

Jedan od troškova koji se lako previdi jeste uklanjanje i odvoz šuta. Rušenje zidova, skidanje pločica ili podova stvara količinu otpada koju neko mora da iznese i odveze, a taj trošak prema navedenoj računici može biti oko 150 do 400 evra.

Još veći problem mogu biti stvari koje se otkriju tek nakon rušenja. Stare električne instalacije, dotrajale cevi, vlaga ili neravni podovi mogu zahtevati dodatne radove, pa račun može da poraste za nekoliko stotina evra ili čak više od 1.000 evra. Nivelisanje podova i zidova takođe predstavlja dodatnu stavku, a navedena cena je oko 5 do 15 evra po kvadratnom metru. 

Sitni troškovi se brzo nagomilaju

Silikon, šrafovi, tiplovi, spojevi, lajsne i drugi sitni materijal pojedinačno ne izgledaju kao ozbiljan izdatak. Međutim, kada se saberu tokom čitavog projekta, mogu predstavljati značajan deo dodatnog računa. Isto važi i za dopremu materijala, posebno kada ga treba unositi na više spratova ili kada objekat nema lift.

Novac se troši i na zaštitu prostora i završno čišćenje. Folije, karton, uklanjanje prašine i čišćenje nakon radova prema računici iz teksta mogu zahtevati oko 100 do 300 evra. Ako se renoviranje produži, mogu nastati i dodatni troškovi za kontejner, alat ili drugu opremu koja se iznajmljuje. 

Najskuplja rečenica je „kad smo već ovde“

Tokom renoviranja često se pojavi iskušenje da se uradi još nešto što prvobitno nije bilo predviđeno. Kada se već otvori zid ili pod, vlasnik može odlučiti da odmah zameni i dotrajalu cev, popravi još jednu prostoriju ili promeni nešto što je prvobitno planirao da ostavi za kasnije.

Takve izmene same po sebi ne moraju biti pogrešne, ali mogu potpuno promeniti finansijsku konstrukciju projekta. Dodatni problem nastaje ako se radovi oduže, jer tada mogu porasti i troškovi života van stana, hrane, dostave ili privremenog smeštaja.

Tri budžeta su sigurnija od jednog

Umesto jednog konačnog iznosa, korisno je napraviti tri računice. Osnovni budžet predstavlja zbir trenutno poznatih troškova. Realni budžet bi trebalo povećati za oko 15 odsto kako bi se pokrile stavke koje se često zaboravljaju, dok sigurnosni budžet treba računati sa rezervom od oko 30 odsto.

Ta rezerva ne bi trebalo odmah da bude potrošena na dodatne pločice, nameštaj ili druge stvari koje nisu neophodne. Njena svrha je upravo da ostane dostupna ako se tokom radova pojavi problem koji nije mogao da se predvidi. Ako na kraju ne bude potrebna, novac se može iskoristiti za završno opremanje. 

Pre početka proverite koliko zaista možete da potrošite

Pre nego što radovi počnu, važno je imati napismene ponude za sve glavne faze, a ne samo procenu cene materijala. Treba uračunati i odvoz šuta, transport, sitan materijal, čišćenje i moguće probleme sa instalacijama, zidovima i podovima.

Najvažnije je da rezerva za nepredviđene troškove zaista postoji i da nije unapred potrošena. Renoviranje je mnogo lakše kontrolisati kada se u startu računa na to da neće sve proteći prema prvobitnom planu. Najveći problem obično nije jedan veliki neplanirani trošak, već desetak manjih koji se postepeno saberu i na kraju ozbiljno pomere konačan račun, piše Biznis Kurir.