Elektronski novac predstavlja novčanu vrednost koja se čuva u elektronskom ili magnetnom obliku i može da se koristi za plaćanje robe i usluga, kao i za prenos između njegovih korisnika. Iako se koristi bez gotovine, pravno se razlikuje od običnog novca koji građanin drži na svom bankovnom računu.

Korisnik elektronski novac dobija nakon što izdavaocu uplati odgovarajući iznos novca. Izdavalac je dužan da izda elektronski novac u vrednosti primljenih sredstava, dok se njegova vrednost kasnije može iskoristiti za plaćanje kod onih trgovaca i drugih korisnika koji ga prihvataju.

Ko može da ga izdaje

Prema pravilima koja važe u Srbiji, elektronski novac mogu da izdaju banke, institucije elektronskog novca i javni poštanski operator. U okviru svojih zakonskih nadležnosti, izdavalac može biti i Narodna banka Srbije, kao i Uprava za trezor ili drugi organi javne vlasti.

To znači da bilo koja kompanija ne može jednostavno da napravi sopstveni sistem i počne da izdaje elektronski novac. Za institucije elektronskog novca potrebno je ispuniti propisane uslove i dobiti odgovarajuću dozvolu Narodne banke Srbije.

NBS kontroliše ko dobija dozvolu

Narodna banka Srbije vodi registre platnih institucija i institucija elektronskog novca koje imaju dozvolu za obavljanje tih poslova. Time građani mogu da provere da li određena kompanija zaista ima ovlašćenje da pruža usluge koje nudi.

Dozvola je važna jer izdavanje elektronskog novca nosi posebne obaveze prema korisnicima. Institucija koja ga izdaje mora da obezbedi zaštitu primljenih sredstava, tako da novac korisnika ne bude tretiran kao obična imovina kompanije.

Novac korisnika ima posebnu zaštitu

Sredstva koja građani uplate radi dobijanja elektronskog novca moraju biti zaštićena. Institucija elektronskog novca dužna je da raspolaže sredstvima koja odgovaraju vrednosti izdatog elektronskog novca i da ih čuva na način propisan zakonom.

To je posebno važno u slučaju finansijskih problema izdavaoca. Sredstva koja služe za pokriće izdatog elektronskog novca imaju poseban režim zaštite i ne bi trebalo da postanu deo imovine iz koje se namiruju drugi poverioci izdavaoca.

Elektronski novac nije štednja

Građani takođe treba da znaju da kupovina elektronskog novca nije isto što i štednja u banci. Institucije elektronskog novca nemaju dozvolu da prikupljaju depozite kao banke, pa se na sredstva koja su uplaćena radi izdavanja elektronskog novca ne obračunava kamata.

Elektronski novac je namenjen pre svega izvršavanju plaćanja. Korisnik ga može koristiti kod trgovaca koji ga prihvataju, a u skladu sa uslovima ugovora može zatražiti i otkup, odnosno isplatu novca u vrednosti elektronskog novca koji poseduje.

Kako korisnik dobija svoj novac nazad

Izdavalac je dužan da na zahtev korisnika izvrši otkup elektronskog novca i isplati ili prenese sredstva u odgovarajućoj vrednosti. Otkup može biti potpun ili delimičan, u zavisnosti od zahteva korisnika.

Naknada za otkup može biti naplaćena samo u određenim situacijama i pod propisanim uslovima, a korisnik o tome mora biti unapred obavešten. Zbog toga je pre korišćenja ovakve usluge važno proveriti ko je izdavalac, da li ima dozvolu i kakvi su uslovi za korišćenje i otkup elektronskog novca, piše Tanjug.