Veštačka inteligencija mogla bi iz korena da promeni tržište rada, ali ne nužno samo tako što će zameniti ljude. Džef Bezos, osnivač Amazona, smatra da bi povećanje produktivnosti zahvaljujući novim tehnologijama moglo da omogući kraću radnu nedelju, pa čak i da pojedine porodice ponovo mogu da žive od samo jedne plate.

U intervjuu za američku televiziju Foks njuz, Bezos je izneo svoju viziju društva u kojem će ljudi moći da zarade dovoljno za život radeći manje nego danas. Prema njegovim rečima, neki zaposleni mogli bi da odluče da rade svega tri dana nedeljno, dok bi u drugim domaćinstvima jedan partner mogao da napusti posao jer druga plata više ne bi bila neophodna.

Takav razvoj događaja, smatra Bezos, bio bi posledica veće produktivnosti privrede. Ipak, nije izneo konkretan plan kojim bi se obezbedilo da se veća efikasnost kompanija zaista pretvori u kraće radno vreme i veću finansijsku sigurnost zaposlenih.

Veštačka inteligencija mogla bi da promeni radnu nedelju

Bezos veruje da će razvoj veštačke inteligencije omogućiti kompanijama da proizvode više i obavljaju veći broj zadataka uz manje uloženog vremena. Ako se takav rast produktivnosti ostvari, zaposleni bi potencijalno mogli da ostvare prihode koji im omogućavaju više slobodnog vremena.

„Neki ljudi će odlučiti da mogu da izdržavaju svoju porodicu radeći samo tri dana nedeljno. To je suština veće produktivnosti“, poručio je Bezos.

On smatra da bi u takvim okolnostima moglo da dođe i do manjka radne snage. Ako ljudi budu mogli da pokriju životne troškove radeći manje, deo njih možda više neće želeti da radi dva posla ili da prihvata dodatne smene kako bi obezbedio dovoljno novca.

Ipak, takav ishod zavisiće od toga kako će kompanije raspodeljivati dobit ostvarenu zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, kao i od kretanja zarada, troškova života i potražnje za radnicima. Veća produktivnost sama po sebi ne garantuje da će svi zaposleni raditi kraće ili zarađivati više.

Da li će porodice ponovo moći da žive od jedne plate?

Jedan od delova Bezosove vizije odnosi se na domaćinstva u kojima oba partnera trenutno rade kako bi pokrila troškove života. Prema njegovom mišljenju, rast produktivnosti mogao bi da promeni takvu računicu i omogući da u pojedinim porodicama samo jedan član bude zaposlen.

To bi, u teoriji, drugom partneru ostavilo više vremena za porodicu, decu ili druge aktivnosti. Bezos, međutim, nije ponudio konkretne procene kada bi takva promena mogla da postane široko rasprostranjena niti koliko bi domaćinstava moglo da ima koristi od nje.

Važno je i to što se njegove procene odnose na moguće buduće promene, a ne na sadašnje stanje tržišta rada. Za mnoge porodice visoki troškovi stanovanja, hrane i drugih osnovnih potreba predstavljaju prepreku da se izdržavaju od jednog prihoda.

Bezos je upravo stanovanje izdvojio kao jedan od problema koji opterećuju mlađe generacije. Prema njegovom mišljenju, visoke cene nekretnina otežavaju ljudima da žive blizu posla i utiču na njihov životni standard.

Amazon ukinuo oko 30.000 radnih mesta

Bezosova predviđanja dolaze u trenutku kada se sve više raspravlja o tome kako će veštačka inteligencija uticati na zaposlenost. Tokom intervjua pomenuta su i otpuštanja u Amazonu, kompaniji koju je Bezos osnovao.

Na pitanje o ukidanju oko 30.000 radnih mesta, Bezos je objasnio da je Amazon tokom pandemije koronavirusa brzo povećavao broj zaposlenih i da se kompanija potom suočila sa posledicama takvog širenja.

Njegov odgovor nije značio da je veštačka inteligencija jedini razlog za promene u kompaniji. Ipak, slučaj Amazona pokazuje koliko je važno razlikovati dugoročne prognoze o većoj produktivnosti od kratkoročnih odluka kompanija o broju zaposlenih i organizaciji rada.

Bezos smatra da bi državna regulacija veštačke inteligencije trebalo da bude pažljiva, naročito dok se tehnologija razvija. Prema njegovom stavu, pravila bi trebalo da sprečavaju zloupotrebe i opasne postupke, a ne da nepotrebno ograničavaju samu tehnologiju.

Veštačka inteligencija jeste stvarna tehnologija, ali investitori preuzimaju rizik

Govoreći o velikim ulaganjima u veštačku inteligenciju, Bezos je ukazao na mogućnost da se oko nove tehnologije stvori investicioni balon. To, međutim, ne znači nužno da će sama tehnologija izgubiti vrednost ako deo kompanija ne uspe da opravda očekivanja.

Prema njegovom objašnjenju, tokom tehnoloških investicionih ciklusa novac često odlazi i u dobre i u loše poslovne ideje. Kada se tržište promeni, pojedini investitori mogu da izgube novac, ali inovacije koje su već razvijene ne moraju zbog toga da nestanu.

Bezos je poručio da je teško pouzdano proceniti da li se trenutno formira balon, ali da smatra da je tehnologija stvarna i da njen razvoj može da bude koristan za društvo.

Ovakav stav odražava njegov optimizam u pogledu dugoročnih koristi veštačke inteligencije, ali ne uklanja neizvesnost oko toga koje će kompanije profitirati, kako će se promeniti poslovi i ko će imati najveću korist od novih alata.

Bezosova vizija uključuje i svemirske centre za obradu podataka

Pored budućnosti rada, Bezos je u intervjuu govorio i o planovima svoje svemirske kompanije Blu oridžin. Prema njegovim najavama, kompanija planira novi let rakete Nju Glen u decembru, kao i proširenje infrastrukture za lansiranje.

Cilj je povećanje broja letova sa sadašnjeg nivoa od oko 12 godišnje na čak 50. Bezos je govorio i o dugoročnoj ambiciji da se lansiranja obavljaju mnogo češće, iako je priznao da takvi planovi nailaze na skepticizam čak i unutar njegovog tima.

On je takođe ponovio da smatra da Sjedinjene Američke Države treba da ostvare napredak u povratku ljudi na Mesec, uz saradnju NASA i Blu oridžina, sa ciljem da se dugoročno omogući uspostavljanje stalne ljudske baze.

Jedna od ideja kompanije odnosi se i na satelite koji bi služili kao centri za obradu podataka u orbiti. Takav pristup mogao bi da otvori nove mogućnosti za infrastrukturu veštačke inteligencije, ali predstavlja dugoročan tehnološki projekat, a ne već uspostavljeno rešenje.

Bezosova predviđanja tako povezuju dve velike tehnološke promene — razvoj veštačke inteligencije i širenje svemirske industrije. Da li će one zaista dovesti do trodnevne radne nedelje i toga da više porodica može da živi od jedne plate, zavisiće od tehnološkog napretka, ekonomskih uslova i načina na koji će se koristi od tih promena raspodeljivati, piše b92.