Nakon toga bi trebalo da bude formalizovana promena vlasništva, rekao je on za Bloomberg Adria TV.

"Dogovor između ruske strane, koja je većinski vlasnik, i mađarskog MOL-a je postignut. Ugovor je potpisan. Mi smo kao država napravili i akcionarski sporazum sa mađarskom stranom. Preostalo je da se pribave saglasnosti nadležnih antimonopolskih komisija. Očekujem da će zahtevi uskoro biti podneti - i u Srbiji i, ako se ne varam, i u Bosni i Hercegovini - i da će se transakcija vrlo brzo završiti", rekao je on.

Dodao je da je sada potrebno proći kroz formalno zatvaranje ugovora.

Odgovarajući na pitanje da li će se nakon te transakcije povećati vlasnički udeo države Srbije u NIS-u, rekao je da hoće i da imamo pisani dogovor sa Mađarima da povećamo naš udeo sa 30 na 35 odsto, odnosno da Srbija želi da pređe prag od jedne trećine vlasništva.

Mali je naveo da se model ekonomskog rasta Srbije zasniva se na investicijama i rastu domaće tražnje te da oko 25 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) ide u investicije, od čega je sedam odsto državni deo, a preostali deo su privatne investicije.

"Drugi važan faktor je rast plata, penzija i minimalne zarade. Ove godine očekujemo da BDP premaši 97 milijardi evra", rekao je on.

Prema njegovim rečima, nekoliko je prioriteta u narednom periodu a prvi je ulaganja u zdravstvo, za šta je planirano 1,3 milijarde evra u naredne tri godine, pre svega za rekonstrukciju domova zdravlja i zdravstvenih ustanova.

"Drugi prioritet su dalja ulaganja u infrastrukturu, sa većim fokusom na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Treći je ravnomerniji regionalni razvoj, posebno istoka i juga Srbije, kroz povećanje transfera lokalnim samoupravama i ulaganja u infrastrukturu, turizam i poljoprivredu. Četvrti prioritet su veštačka inteligencija i savremene tehnologije," rekao je Mali.

Odgovarajući na pitanje koliko geopolitičke okolnosti i novi ekonomski poremećaji mogu da ugroze projekciju privrednog rasta zemlje od četiri odsto i da li će u tom slučaju biti novca za povećanje plata, penzija i investicije, rekao je da ekonomsku politiku vodimo tako da uvek imamo dovoljno rezervi za eventualne krize.

"Naš javni dug iznosi 43,7 odsto BDP-a, što je ispod nivoa propisanog kriterijumima iz Mastrihta i proseka evrozone. Na računima države trenutno imamo 526 milijardi dinara, odnosno oko 4,5 milijardi evra. To su rezerve koje nam omogućavaju da reagujemo ukoliko bude potrebno", naveo je Mali.

Kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji i narednim koracima ka približavanju jedinstvenom evropskom tržištu, istakao je da je u prethodnih nekoliko meseci veliki broj zakona usklađen sa propisima Evropske unije ili je poslat evropskim institucijama na saglasnost.

"Samo Ministarstvo finansija uskladilo je 22 zakona iz svoje nadležnosti. Za neke smo dobili saglasnost, a za druge je još čekamo. Kada je reč o Klasteru 3, odluka zavisi i od političkog stava Evropske unije. Mi ćemo nastaviti usklađivanje zakonodavstva. Naš cilj je pristup jedinstvenom evropskom tržištu, sa što manje prepreka za poslovanje i trgovinu", istakao je on.

Što se Ekspa 2027 tiče, rekao je da budžet za samu izložbu iznosi 1,2 milijarde evra, da je primopredaja prostora zemljama učesnicama već počela i da su građevinski radovi na velikim halama završeni, a da se očekuje da će paviljoni fizički biti spremni u februaru ili martu naredne godine.

Prema njegovim rečima očekuje se više od četiri miliona posetilaca a prema studiji izvodljivosti, direktno i indirektno, pre i posle Ekspa, očekuje se 360.000 novih radnih mesta.

"Na svaki dinar uložen u Ekspo, procenjeni povraćaj je 1,9 dinara. Već sada više od 15.000 ljudi direktno i indirektno radi na izgradnji izložbenog kompleksa", naglasio je Mali.

Odgovarajući na pitanje šta će se dogoditi sa infrastrukturom nakon završetka Ekspa rekao je da će se izgrađeni prostor koristiti kao novi beogradski sajam, da će se tamo narednih 10 godina održavati i međunarodni tehnološki događaj Gitex kaoi danje planiran i World Trade Center.

(Tanjug)