Usporavanje ulaganja u veštačku inteligenciju moglo bi da optereti i globalnu privredu, čiji je rast u značajnoj meri podržan investicijama velikih tehnoloških kompanija, prenosi Rojters. 

Cena nafte Brent je u 9.30 sati pala za 0,64 odsto na 97,960 dolara po barelu, a lake američke nafte WTI za 0,81 odsto na 89,790 dolara.

Najvažniji pokretač pada cena nafte je promena očekivanja nakon rezultata američkih izbora za Kongres, pošto pobeda demokrata povećava pritisak na predsednika Donalda Trampa da okonča rat sa Iranom.

Geopolitički rizici ipak nisu sasvim nestali, a na tržištu energenata su i dalje prisutne velike oscilacije, prenose mediji.

Evropski fjučersi gasa za decembar su se danas na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali po ceni od 90,090 evra za megavat-sat, odnosno oko 946 evra za 1.000 kubnih metara, uz koeficijent 10,5 MWh/1.000 m³.

Prema podacima sa berzi, nemački indeks DAX pao je za 1,48 odsto, francuski CAC 40 za 1,33 odsto, britanski FTSE 100 za 1,55 odsto, italijanski FTSE MIB za 1,02 odsto, dok je moskovski MOEX porastao za 0,03 odsto.

Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Foreks danas iznosi 1,11874 dolara.

Cena zlata je pala na 4.062,78 dolara za trojsku uncu, a cena pšenice na 5,9545 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).

Američki industrijski berzanski indeks Dau Džons (Dow Jones) je na zatvaranju berzi u četvrtak pao za 3,44 odsto na 51.523,06 poena, S&P 500 za 4,36 odsto na 7.353,73 poena, a kompozitni Nasdak za 5,52 odsto na 24.315,00 poen.

BONUS VIDEO

video