Najveći doprinos rastu, kako je navedeno, dali su uslužni sektor, trgovina i neto porezi, svrstavajući Srbiju među najbrže rastuće evropske ekonomije. Industrijska proizvodnja je u septembru međugodišnje uvećana za 3,2 odsto, a unutar nje Prerađivački sektor za 5,1 odsto i spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste, uz brži rast izvoza od uvoza.

U prvih devet meseci 2026. robni izvoz je porastao za 8,9 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom povećana na 82,6 odsto (lane je, u istom periodu, iznosila 79,5 odsto).

Rast robnog izvoza predvode kapitalni i intermedijarni proizvodi, a najveći pojedinačni doprinos daje proizvodnja motornih vozila.

Srbija je, prema podacima Evrostata, u septembru zabeležila najveći međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo među evropskim zemljama.

Rast neto zarada u avgustu 2026. iznosio je 8,7 odsto realno u odnosu na isti period prethodne godine.

Prosečna neto zarada u julu bila je 9,3 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

Inflacija je u septembru iznosila 4,1 odsto međugodišnje, pri čemu je njeno ubrzanje delom posledica baznog efekta iz prethodne godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži.

U septembru je devet od 27 zemalja članica EU imalo veću međugodišnju inflaciju od Srbije, navodi se u MAT-u.