Trebalo je da sankcije NIS-u stupe na snagu već 1. oktobra 2025. godine. O istim predsednik Aleksandar Vučić govorio je iz Njujorka, gde se susreo sa svetskim zvaničnicima.

- Prisustvovali smo nekim važnim govorima poput kineskog predsednika, razgovarali sa njihovim predstavnicima, predstavnicima drugih zemalja. Vodili smo od jutros razgovore u vezi sankcija Naftnoj industriji Srbije. Molili smo za još jedan produžetak ali ne verujem da će do toga doći. Imali smo ozbiljne i duge razgovore, ali ne verujem da će promene biti - rekao je Vučić.

Iako je odluka o odlaganju uvođenja sankcija Naftnoj industriji Srbije donela kratkoročno olakšanje, brojna pitanja ostaju otvorena: koliko je to zaista važno za našu ekonomiju, da li se u dogledno vreme postići dogovor između Rusije i SAD, šta nas čeka u zimskim mesecima i kakve bi dugoročne posledice podnosila sama kompanija, građani i država.

Na ova pitanja odgovara Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave. 
Kako Rabrenović ističe, nakon dodatnog odlaganja sankcija moguća su dva scenarija.

- Odlaganje je važno jer daje dodatno vreme. Stiče se utisak da su moguća dva scenarija: a) određeni, doduše nevoljni razgovori o budućem položaju NIS-a su u toku i bilo je potrebno još malo vremena, ili b) ruskoj strani je dato određeno vreme da odabere neki od scenarija do kojih se došlo kroz dijalog - rekao je Rabrenović za Informer, pa dodao:

- Gledano faktički, NIS je već izgubio deo kupaca, remonti se sprovode otežano, a ruska nafta ne stiže cevovodom JANAF od 2022. godine. Osim toga, sama činjenica da je naftna kompanija pod sankcijama čija se primena odlaže nekoliko puta šalje loš signal potencijalnim stranim investitorima. 

 Objašnjava da se stiče utisak da se razgovori vode u više od dve strane.

- Razgovori se, stiče se utisak, vode multilateralno - pre svega, između SAD i Rusije, a na određeni način učestvuju i Srbija i delovi EU. Stiče se utisak da se traži dostojanstven model u pogledu izlaska ruskog udela iz NIS-a, možda i uz neki ustupak na nekoj drugoj strani sveta, ali na način koji ne bi izgledao kao poraz Moskve na Balkanu - priča Rabrenović.

Kada govorimo o scenariju koji nas može zadesiti nakon uvođenja sankcija najveće posledice osetiti upravo sama kompanija NIS.

- Nadajmo se da će dodatno vreme omogućiti da se postigne dogovor koji je u interesu naših građan i privrede. U suprotnom, najveći udar bio bi na platni promet NIS-a, jer je teško zamisliti da bi banke u Srbiji dugoročno ignorisale američke sankcije. U datim okolnostima, NIS bi išao ka bankrotu, a benzinske pumpe koje nisu u vlasništvu NIS bi isporučivale gotovo gorivo koje dolazi cisternama iz inostranstva i iz rezervi. Ostaje otvoreno pitanje položaja hiljada zaposlenih u toj kompaniji - rekao je Rabrenović.

Kada govori o dugoročnim posledicama sankcija, stručnjak se nada da Rusija neće dozvoliti da Balkan ostane bez nafte.

- Srbija po tom pitanju već šalje određenu poruku u svet. Država ima pravo i obavezu da uspostavi nove benzinske pumpe tamo gde je potrebno, a po potrebi, i bar jednu mini rafineriju. Iako deo građana ima pozitivan sentiment prema Rusiji, tvrd stav NIS-a, da opstaju u naumu da ne omoguće da građani Srbije imaju gorivo a time i energetsku bezbednost, uticao bi na hlađenje emocija. Pretpostavljam da Rusi to neće dozvoliti, jer će im naneti veću štetu na Balkanu od ustupanja svog dela vlasništva. Naravno, sve će, kao i uvek, zavisiti od veštine interpretacije događaja koji slede - zaključuje on.

BONUS VIDEO