- Srbija kasni u ispunjavanju svojih klimatskih obaveza, zbog čega je gotovo izvesno da neće ostvariti ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) definisane Pariskim sporazumom do 2030. godine. Ovakav razvoj događaja predstavlja ozbiljnu prepreku energetskoj tranziciji zemlje. Da bi sustigla Evropsku uniju, Vlada Srbije mora ovu oblast prepoznati kao jedan od ključnih političkih prioriteta, kako bi izbegla rastuće fiskalne i ekonomske troškove koji proizlaze iz zaostajanja u zelenoj tranziciji - rekao je profesor Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta, prilikom predstavljanja izveštaja „Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena“.

Sudeći po njegovim rečima, taj „okidač promena“ još nije aktiviran, jer su postignuti rezultati znatno skromniji u poređenju sa onima u Evropskoj uniji.

Paunović je istakao da su za to potrebne reforme na prihodnoj strani, odnosno naplata emisija CO₂, a na rashodnoj strani usmeravanje više sredstava za klimatske i energetske ciljeve.

- Naime, cilj Pariskog sporazuma je smanjenje emisija GHG za 33 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu - naveo je Paunović.

Evropska unija je već uspela da smanji emisije GHG za oko 30% u odnosu na 2005. godinu i nastavlja sa pooštravanjem klimatske politike. Od 2026. godine EU planira uvođenje cene na ugljenični otisak proizvoda uvezenih iz zemalja koje nemaju adekvatne mere za smanjenje emisija, poput Srbije.

Srbija, s druge strane, nije posvećivala dovoljno pažnje ovoj oblasti - u periodu od 2010. do 2023. godine emisije su smanjene svega 3–4%, što jasno pokazuje da preuzete obaveze neće moći da budu ispunjene do 2030. godine. Od 2026. godine primeniće se Uredba o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), kojom će se uvesti taksa na ugrađene emisije GHG u određenim uvoznim proizvodima.

Paunović je naveo da će to u početnoj fazi obuhvatiti energetski intenzivne sektore kao što su gvožđe i čelik, aluminijum, cement, đubriva, vodonik i električna energija. Pojasnio je da će primena ovog mehanizma značiti da uvoznici u EU moraju obezbediti dokaz o emisijama CO₂ nastalim tokom proizvodnje i platiti odgovarajuću naknadu.

Koja je svrha CBAM-a?

- Svrha CBAM-a je uspostavljanje jednakih uslova poslovanja za sve učesnike na EU tržištu, a cilj je zaštita tržišta EU od konkurencije iz zemalja gde se emisija GHG ne naplaćuje. Treba da se zna da je izloženost Srbije CBAM-u velika jer se domaća privreda snažno oslanja na tržište EU. Pošto srpska privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU, CBAM stavljaju privredu u nezavidan položaj - očekuje se rast cena kod gvožđa i čelika za oko 15–20%, đubriva za 10 - 15%, i aluminijuma za oko 5% - rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Paunović je dodao da su emisije kod čelika, cementa i aluminijuma veće za 15 - 20% u odnosu na EU, dok je razlika najizraženija u proizvodnji električne energije, gde su domaće emisije čak tri do četiri puta veće.

- Takva situacija ne opterećuje samo EPS, već i čitav niz preduzeća koja koriste tu električnu energiju - objasnio je profesor Paunović.

Ni njegovi saradnici iz Fiskalnog saveta nisu bili optimističniji. Glavni ekonomista Danko Brčerević posebno je istakao problem u vezi sa električnom energijom.

- Za sektor električne energije, preporuka Fiskalnog saveta je da su neophodni hitni pregovori sa EU, jer primena CBAM-a na električnu energiju predstavlja urgentni problem - njegovo prihvatanje znači trošak od 200 - 300 miliona evra godišnje u periodu 2026 - 2030, zbog pune primene od prve godine. Rizik je veliki jer bi svaka MWh struje izvezena u EU dobila dodatno opterećenje od čak 60 - 70 evra. Ovaj trošak je na nivou celokupne dobiti EPS-a iz 2024. godine - upozorio je Brčerević.

On je dodao da bi ulazak Srbije u EU ETS sistem od 2030. godine stvorio ogroman trošak od oko tri milijarde evra godišnje, što bi podrazumevalo dupliranje cene struje za domaćinstva i bilo ekonomski i socijalno neodrživo.

- I uvođenje domaćeg poreza za električnu energiju po modelu za druge industrijske proizvode bila bi veoma skupa opcija -  koštala bi EPS oko 1,2 milijarde evra 2030. i zahtevala bi poskupljenje električne energije za domaćinstva za preko 50 odsto. Sagledavanje Fiskalnog saveta je da je za Srbiju bolja opcija prihvatanje CBAM-a nego ulazak u EU ETS - istakao je on.

Slično mišljenje izneo je i Slobodan Minić, koji je obrazložio preporuke Fiskalnog saveta.

Minić: Preporuka da se uvede porez na ugljenik

- Preporuke Fiskalnog saveta na odgovor javnih politika na uvođenje CBAM-a EU kada je reč o industrijskim proizvodima je da se uvede porez na ugljenik. Za izvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva i cementa, trošak CBAM-a bi od umerenog nivoa u 2026. porastao na 150–200 miliona evra godišnje u 2030. i delimično bi smanjio konkurentnost domaćih preduzeća, ali se procenjuje da CBAM ne bi urušio njihovo poslovanje. Da prikupljeni novac ne bi odlazio u budžet EU, treba da se uvede domaći porez na emisije CO₂, čime bi se ova sredstva zadržala u Srbiji. Predlog iz strateških dokumenata Vlade je da se sa naplatom počne od 2027. sa cenom od četiri evra po toni CO₂, koja bi do 2030. porasla na 40 evra po toni. Ova mera bi mogla da donese oko 220 miliona evra prihoda u budžet Srbije i preporuka je da se ti prihodi usmere u projekte energetske tranzicije, dekarbonizaciju privrede i zaštitu energetski ugroženih građana - rekao je Minić.

Kada je reč o električnoj energiji, Fiskalni savet smatra da Srbija u pregovorima sa EU mora pronaći racionalnije i efikasnije rešenje. Najbolje bi bilo pristupanje EU ETS sistemu, ali samo ukoliko zemlja dobije značajne ustupke - prelazni period bez plaćanja do 2030. godine, 80–90% besplatnih emisionih dozvola i dugi rok prilagođavanja od oko deset godina. U suprotnom, prihvatanje CBAM-a bilo bi finansijski manje štetno rešenje za Srbiju.

Na osnovu sprovedenih analiza, Fiskalni savet zaključuje da Srbija gotovo sigurno neće ispuniti ciljeve smanjenja emisija GHG u okviru Pariskog sporazuma do 2030. godine, a ostvarenje ambicioznog plana INEKP-a o ulaganjima od 30 milijardi evra do iste godine deluje malo verovatno.

Zbog toga je, prema njihovoj oceni, energetska tranzicija neophodno da postane jedan od glavnih političkih prioriteta države, kako bi se izbegli rastući fiskalni i ekonomski troškovi koji prate kašnjenje u zelenoj tranziciji. To podrazumeva brzo uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRVA), kao i izgradnju operativnih i administrativnih kapaciteta za efikasnu realizaciju ključnih projekata u energetskom sektoru.

U suprotnom, Srbija rizikuje ugrožavanje energetske bezbednosti, opstanka EPS-a, konkurentnosti svojih proizvoda na tržištu EU, kao i gubitak kredibiliteta pred međunarodnim partnerima i investitorima.

BONUS VIDEO