Za razliku od mnogih zemalja Evropske unije, Srbija poseduje dugoročno održiv i stabilan

. Njegova dalja prilagođavanja demografskim promenama zavisiće od društvenog dogovora ključnih aktera, koji je usmeren na očuvanje finansijske održivosti, socijalne pravde i međugeneracijske solidarnosti, istaknuto je danas tokom prezentacije “ u Ministarstvu finansija.

Ključni nalaz ovog modela je da će udeo

u odnosu na prosečnu zaradu ostati relativno stabilan narednih 20 godina, dok će penzioneri moći da očekuju značajan porast realne kupovne moći svojih penzija. Projekcije pokazuju da će kumulativna stopa rasta prosečne penzije biti 153% veća od kumulativne stope rasta indeksa potrošačkih cena.

Predstavljen makroekonomski model omogućava dugoročno predviđanje trendova i razvoja penzijskog sistema Srbije, a izrađen je uz podršku Vlade Nemačke i GIZ-a, u saradnji sa Vladom Srbije i Fiskalnim savetom.

Državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović naglasio je značaj planiranja budžetskih prihoda u skladu sa međunarodnim standardima i EU metodologijom, što omogućava bolju predvidljivost i efikasnije budžetiranje javnih politika.

Obezbeđivanje održivosti javnih finansija i

na duži rok, uz adekvatan životni standard korisnika penzija, naš je prioritet – rekao je Stevanović.

On je podsetio da je predvidljivost već obezbeđena primenom švajcarske formule i indeksacije penzija, kao i kroz dozvoljeni nivo učešća penzija u ukupnom BDP-u. Stevanović je dodao da su penzije u poslednjih godinu dana povećane za 24,4%, što je znatno iznad kumulativne jednocifrene inflacije u istom periodu.

Ovaj model predstavlja analitički alat koji će služiti transparentnom planiranju budžetskih aproprijacija i omogućiti lakše predviđanje socijalnih i penzionih politika – istakao je Stevanović.

Šefica razvojne saradnje Ambasade Nemačke dr Judit Hofman naglasila je da Nemačka godinama podržava Srbiju u planiranju javnih politika kako bi se osigurale efikasne i održive politike koje koriste svim građanima i stvaraju povoljne uslove za poslovnu zajednicu.

Hofman je istakla da model starenja omogućava projektovanje penzionog sistema do 2070. godine i da je održivost penzionog sistema ključna za dobro finansijsko upravljanje, s obzirom na značajan udeo socijalnih transfera u budžetu.

Kroz GIZ, Nemačka je podržala razvoj ovog makroekonomskog modela i jačanje kapaciteta za procenu fiskalne održivosti sistema na duži rok, uključujući obuku relevantnih aktera da samostalno primenjuju model – rekla je Hofman.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov podsetio je da je srpski penzioni sistem nastao po principima Bizmarkovog sistema i da je prvi Zakon o penzijskom osiguranju donet još 1922. godine, jedan od najnaprednijih u to vreme.

Naš sistem je preživeo Drugi svetski rat i raspad Jugoslavije, ali mu je nedostajala kontinuirana evaluacija – rekao je Altiparmakov, dodajući da je Srbija u poslednjih sto godina najviše pratila nemačku penzijsku paradigmu.

On je istakao da odgovoran dizajn penzionog sistema, kakav je u Nemačkoj, omogućava stabilne javne finansije, dok u zemljama poput Grčke, Italije i Francuske rashodi za penzije čine veliki deo budžeta i pokazuju rastući trend.

Alen Bučić, stručnjak angažovan na izradi modela, predstavio je javnosti da je penzioni sistem Srbije fiskalno održiv i da će zadržati stabilan udeo rashoda za penzije u BDP-u, dok će se budžetski transferi za finansiranje penzija postepeno smanjivati.

Analitički podaci pokazuju da je Srbija u povoljnijoj poziciji u poređenju sa prosekom EU. Udeo prosečne penzije u zaradi biće stabilan narednih 20 godina, uz značajan rast realne kupovne moći penzija.

Povećanje starosne granice za penzionisanje na 67–68 godina ne bi dovelo do značajnih ušteda, jer bi penzije morale pratiti zarade, što povećava rashode kroz indeksaciju.

Projekcije pokazuju relativno blaga demografska pomeranja do 2070. godine. Broj stanovnika od 0-14 godina smanjiće se sa 943.038 na 651.367, dok će populacija starija od 65 godina ostati stabilna sa 1.498.791 na 1.383.924. Broj penzionera će se povećati sa 1.112.476 na 1.187.531, što znači da će na 100 osiguranika dolaziti 69 penzionera, dok će broj invalidskih i porodičnih penzija opadati.

Prihodi penzijskog sistema, izraženi u procentu BDP-a, povećaće se sa 11,7% u 2025. godini na 12,1% u 2055., da bi se do 2070. godine vratili na 11,7% BDP-a. Deficit penzijskog sistema u Srbiji će se smanjiti sa -0,9% BDP-a u 2025. na -0,4% BDP-a do 2070. godine, što je povoljnije od predviđanja za mnoge evropske zemlje.

Bučić je zaključio da je izrada ovog modela ključan analitički alat za dugoročno planiranje javnih finansija Srbije i za očuvanje stabilnosti penzionog sistema u uslovima starenja stanovništva.