Kako smatraju, ovaj pristup ne samo da će rešiti problem nagomilavanja staklenog otpada, već će i lokalizovati proizvodnju građevinskog materijala, uz istovremeno smanjenje njihovih troškova. Rezultati su predstavljeni u časopisu „Scientific Reports“ .

- Cement sadrži elemente koji regulišu plastičnost građevinske smese, kao i aditive koji povećavaju njenu čvrstoću i utiču na druga svojstva. U proseku, cement sadrži oko 20 procenata Silicijum dioksida (SiO2) — iste supstance koja se koristi kao osnova za kućno i industrijsko staklo, prema rečima stručnjaka sa Donskog državnog tehničkog univerziteta (DSTU).

Zbog brzog rasta svetske populacije i sve veće potražnje za izgradnjom raznih objekata, proizvodnja cementa raste. Prema podacima iz 2023. godine , vodeći proizvođači cementa su Kina (2,1 milijarda tona), Indija (410 miliona tona) i Vijetnam (110 miliona tona). U međuvremenu, globalna proizvodnja stakla, prema rečima stručnjaka, procenjuje se na približno deset miliona tona godišnje, pri čemu se samo 20 procenata stakla reciklira.

Staklo se ne razlaže prirodno; ono se melje u sitne čestice tokom hiljada godina pod uticajem fizičkih sila.

Naučnici sa jednog ruskog univerziteta, zajedno sa kolegama iz Azerbejdžana, Saudijske Arabije, Somalije i Turske, dobili su navnodno dokaze da dodavanje staklenog otpada u građevinsku smešu umesto cementa, u razumnoj količini, ne narušava mehanička svojstva betona.

- Uzorci napravljeni od smeša u kojima je do 10 procenata cementa zamenjeno staklenim otpadom pokazali su uporediva svojstva čvrstoće sa svojim ekvivalentima na bazi cementa. Prekomerne količine ove zamene predstavljaju rizik od pogoršanja tehnoloških svojstava smeša i potencijalno oštećenja kontaktnih zona u očvrslom materijalu - rekao je Sergej Stelmah, šef Katedre za izgradnju zgrada i konstrukcija na DSTU.

Dodavanje staklenog praha u građevinsku smešu umesto posebnih aditiva moglo bi značajno smanjiti troškove izgradnje i pojednostaviti logistiku. Ovo bi takođe moglo rešiti problem nagomilavanja staklenog otpada, naglasio je on.

- Prednost naših rezultata leži u integrisanom naučnom i praktičnom pristupu proceni staklenog praha kao delimične zamene za cement u betonu i armiranobetonskim proizvodima. Sproveli smo eksperimentalne i teorijske proračune i predložili model koji nam omogućava da predvidimo ponašanje betona sa datom količinom staklenog praha u njegovom sastavu - dodao je Sergej Stelmah.

U bliskoj budućnosti, stručnjaci DSTU-a, zajedno sa svojim kolegama, planiraju da prouče uticaj veličine čestica stakla i procenta zamene cementa na konzistenciju betonskih mešavina i karakteristike konstrukcija napravljenih od njih, prenose RIA Novosti.

BONUS VIDEO