To su detalji iz nekoliko krivičnih predmeta koji slikovito oslikavaju zvaničnu statistiku – samo tokom prošle godine pred crnogorskim sudovima vođeno je ukupno 2.958 krivičnih i prekršajnih postupaka povezanih sa nasiljem u porodici.
Nekadašnja rukovoditeljka bezbednosno-zaštitnih poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Nada Drašković Vukoslavčević, ocenjuje da borbu protiv porodičnog nasilja u Crnoj Gori i dalje koče slaba institucionalna koordinacija, blaga kaznena politika, patrijarhalne norme, ekonomska zavisnost žrtava i nedovoljna podrška države. Zbog toga je, kako navodi, neophodno hitno preći sa deklarativne zaštite na konkretne, brze i obavezujuće mere sistema.
„PRETNJE IZ LJUBAVI“
Na šest meseci zatvora nedavno je osuđen muškarac iz Berana koji je bivšoj partnerki slao glasovne poruke pune pretnji, uvreda i zastrašivanja, zbog čega mu je izrečena i jednogodišnja zabrana prilaska žrtvi.
„Nemoj da ti dođem da te zakoljem... ja te koljem, koljem te, jer si govno svetsko... mogu otići, ali ću doći i posle ti nema života od mene... mogu da zaglavim u zatvor, ja ću izaći pa ću te uništiti“, navodi se u presudi Višeg suda u Bijelom Polju.
Optuženi tokom postupka nije negirao da je slao preteće poruke, ali je tvrdio da je to radio „iz ljubavi i zato što je voli“, dok je žena pred sudom kazala da oseća strah i ugroženost za život i da ne zna šta je sve spreman da uradi.
Drašković Vukoslavčević upozorava da blaga kaznena politika i dalje šalje poruku nekažnjivosti i direktno urušava poverenje žrtava u pravosudni sistem, navodeći da sudovi često izriču uslovne osude, novčane kazne ili minimalne zatvorske sankcije, dok žrtve i nakon prijave ostaju u strahu.
Objasnila je da je borba protiv nasilja u porodici u Crnoj Gori opterećena složenim sistemskim problemima – od institucionalnih propusta, preko duboko ukorenjenih društvenih normi, pa sve do ekonomske zavisnosti žrtava.
„Iako statistika beleži porast broja prijava, sistem zaštite i dalje ima previše praznina, zbog čega se žrtve, čak i nakon što skupe hrabrost da progovore, suočavaju sa ozbiljnim preprekama. Glavni kočničar je nedostatak stvarne koordinacije i kapaciteta unutar samih institucija. Saradnja između policije, tužilaštva i centara za socijalni rad u praksi je prilično slaba. Protokol o postupanju, prevenciji i zaštiti primenjuje se neujednačeno, a reakcija nadležnih organa često je prespora za situacije u kojima sekunde odlučuju“, kazala je sadašnja izvršna direktorka nevladine organizacije „Žene, mir i bezbednost“.
NASILJE KAO PRIVATNA STVAR
Kao jedan od najvećih izazova u toj borbi, ona prepoznaje patrijarhalne stavove i društvene norme, jer je i dalje prisutno retrogradno shvatanje rodnih uloga, pa se nasilje neretko opravdava ili gura pod tepih kao „privatna stvar“ u koju porodica ili komšiluk ne treba da se mešaju.
Drašković Vukoslavčević ukazuje da veliki broj slučajeva nasilja nikada ne uđe u zvanične evidencije, pošto žene najčešće ćute iz straha od odmazde, osude okoline ili zato što nemaju gde da odu. Finansijska i stambena zavisnost, kako navodi, žrtve često dovodi u situaciju da ostanu sa nasilnikom ili da mu se, i nakon prijave, vrate.
Upozorava i da sadašnji servisi podrške nisu dovoljni za dugoročan oporavak žrtava. SOS telefoni i skloništa, prema njenim rečima, rade u okviru svojih mogućnosti, ali državi nedostaju kapaciteti za psihosocijalnu rehabilitaciju žena, kao i specijalizovani programi za rad sa počiniocima nasilja kako se ono ne bi ponavljalo.
Posebno osetljiv deo sistema, prema njenim rečima, jeste zaštita dece, koja su gotovo uvek direktne ili indirektne žrtve nasilja. Kao važan pomak vidi uvođenje modela „Barnahus“, odnosno Dečje kuće, gde bi deca koja su preživela ili svedočila nasilju mogla da razgovaraju sa svim nadležnim službama u jednom bezbednom prostoru, bez ponovnog izlaganja traumi.
„POBIĆU VAS SVE“
Pritvor je produžen muškarcu iz Bijelog Polja koji je, prema navodima iz sudskog rešenja, ocu pretio da će pobiti njega i članove porodice, zapaliti kuću, a potom ga uhvatio za ramena, odgurnuo i bacio na ugaonu garnituru.
„Pobiću vas sve, tebe, S. i B... zapaliću kuću“, poručivao je osumnjičeni, a nakon što mu je otac rekao da će pozvati policiju, kazao je: „Zovi policiju, pi*ko jedna, mogu otići u zatvor i deset godina, ali kada se vratim pobiću vas“.
Sud je ocenio da pretnje nisu bile apstraktne, već ozbiljne, realne i ostvarive, posebno imajući u vidu da je okrivljeni bio pod dejstvom alkohola i da je ranije više puta osuđivan za nasilje u porodici.
U istom dokumentu piše i da je otac nakon pretnji pobegao iz kuće i sa drugim članovima porodice ostao zaključan do dolaska policije.
Drašković Vukoslavčević ističe da se žrtve često ne osećaju dovoljno zaštićeno ni nakon što slučaj uđe u sudski postupak.
Nekadašnja predavačica na Policijskoj akademiji u Danilovgradu navodi da odnos između 1.113 krivičnih i čak 1.845 prekršajnih postupaka stvara opravdan strah kod žena od odmazde nasilnika, jer imaju osećaj da sistem na nasilje ne odgovara dovoljno ozbiljno.
Kao dve najveće prepreke za izlazak iz nasilja izdvaja ekonomsku ucenu i strah od gubitka starateljstva nad decom.
„Nasilnici u postupcima često pokušavaju da prikažu žrtvu kao psihički labilnu osobu“, upozorava Drašković Vukoslavčević, navodeći da su žene, bez brze i snažne pravne pomoći, u velikom riziku da izgube sporove za starateljstvo.
Dodatni problem, kaže, predstavlja i stambena diskriminacija, jer žene koje napuste nasilnika, naročito samohrane majke, teško dolaze do stana pošto stanodavci strahuju da će bivši partner dolaziti, praviti probleme ili uništavati imovinu.
Zato smatra da država mora formirati nacionalni fond za podršku žrtvama iz kojeg bi se ženama isplaćivala privremena finansijska pomoć tokom sudskog spora, ali i pokrenuti posebne programe zapošljavanja žena koje su preživele nasilje.
„Bez ekonomskog osnaživanja i finansijske nezavisnosti, svaka pravna zaštita na kraju ostaje samo prazno slovo na papiru“, naglašava ona.
„ŽIVOG ĆU TE ZAPALITI“
Na devet meseci zatvora osuđen je muškarac koji je bratu pretio da neće živ izaći iz kuće, da će ga zaklati, ubiti i zapaliti, dok je u ruci držao kramp koji je prethodno uneo u kuću.
„Nećeš živ odavde izlaziti, neće te policija spasiti, zaklaću te, ubiću te, kosti ću ti zapaliti, ako treba živog ću te zapaliti“, navodi se u presudi Višeg suda u Bijelom Polju.
Oštećeni je pred sudom kazao da su mu te reči izazvale osećaj ugroženosti, a sud je ocenio da su pretnje bile takve da opravdano izazivaju strah.
U sudskoj odluci dodaje se i da je okrivljeni bio pod dejstvom alkohola, sa 1,30 promila alkohola u organizmu, kao i da je ranije osuđivan za istovrsna krivična dela.
Drašković Vukoslavčević ocenjuje da upravo ovakvi predmeti pokazuju da zakonski okvir u Crnoj Gori funkcioniše samo delimično.
Napredak na papiru i usklađivanje sa Istanbulskom konvencijom, kaže, postoje, ali „implementacija ozbiljno škripi“, naročito kada su u pitanju brza zaštita žrtava, kaznena politika i saradnja institucija.
Prema njenim rečima, blage kazne i loša međuresorska saradnja već su dovele do tragičnih ishoda, uključujući femicide.
Žrtve, ističe, nasilje prijavljuju, ali institucije prečesto ne uspevaju da im pruže zaštitu na vreme, zbog čega nasilnici prolaze sa minimalnim sankcijama, dok žrtve nastavljaju da žive u strahu.
Komentari (0)