Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 9. juna 2026. godine presudu kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu okr. Fatimi Zumberović  zbog izvršenja, prekoračenjem nužne odbrane, krivičnog dela ubistvo.

Okrivljena Fatima Zumberović je oglašena krivom što je u noći između 2. i 3. februara 2023. godine u Beogradu, u stanju povišenog emocionalnog uzbuđenja i u stanju politoksične zavisnosti i pod dejstvom buprenorfina, prekoračujući granice nužne odbrane sa umišljajem lišila života oštećenog Dragana Vasiljevića, na taj način što je u stanu gde je kritične večeri boravila, kada je oštećeni držeći u ruci nož tražio da ga oralno zadovolji, a što je odbila, najpre staklenom flašom, zadala oštećenom udarac u predelu glave, pa je okrivljena, kada je oštećeni oborio na krevet i dok se nalazio preko nje, držeći u ruci nož, kako bi od sebe odbila istovremeni protivpravni napad, uzela navedeni nož iz ruke oštećenog i istim mu zadala više uboda, nanevši mu na taj način povrede, koje su u vreme nanošenja skupno procenjene predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život, nakon čega je okrivljena pokrila telo oštećenog koje se nalazilo na krevetu, preko njegove glave stavila jastuk i udaljila se iz stana.

 Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je, na osnovu izvedenih i pravilno cenjenih dokaza, i to pre svega nalaza i mišljenja veštaka Instituta za sudsku medicinu, te iskaza predstavnika komisije sudskih veštaka kao i nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra, koje sve izvedene dokaze je sud cenio i pojedinačno i u međusobnoj povezanosti, pa i u sklopu odbrane okrivljene, činjenično stanje potpuno i pravilno utvrdio i došao do nesumnjivog zaključka da je svojim radnjama okrivljena prekoračila granice nužne odbrane. Prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio sve relevantne i odlučne činjenice, te je na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja izveo pravilan zaključak o pravnoj oceni i radnji okrivljene, pa je pravilno odlučio o njenoj krivici i pravnom kvalifikacijom iz izreke prvostepene presude pravilno primenio krivični zakon. 

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, ovaj Sud je ocenio da je prvostepeni sud odlučujući o krivičnoj sankciji, utvrdio i cenio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o istoj, pa je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljene cenio njene lične i porodične prilike, kao i činjenicu da je njena uračunljivost bila smanjena do stepena bitnog ali ne i bitno, jer se nalazila u stanju povišenog emocionalnog uzbuđenja isprovociranog ponašanjem oštećenog, a istovremeno u fazi politikomanske zavisnosti i pod dejstvom buprenorfina. Sud je imao u vidu da je okrivljena osuđivana, međutim, kako je ovom presudom obuhvaćena sankcija izrečena ranijom presudom, toj okolnosti, u konkretnom slučaju, nije dao značaj otežavajuće. Imajući u vidu sve navedene okolnosti na strani okrivljene, te činjenicu da je ista postupala u nužnoj odbrani, čiji je granice prekoračila, prvostepeni sud je pravilno okrivljenoj ublažio kaznu i za krivično delo za koje je ovom presudom oglašena krivom, prethodno joj utvrdio kaznu zatvora u trajanju tri godine, a potom s obzirom na to da je predmetno krivično delo izvršila u vreme proveravanja koje joj je određeno pravnosnažnom presudom, uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora od 8 meseci, a zatim okrivljenu osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 4 meseca. Po oceni ovog Suda ovako odmerena krivična sankcija srazmerna je težini učinjenog dela, okolnostima pod kojima je delo učinjeno, te ličnosti okrivljene kao izvršioca i ista je nužna i dovoljna za postizanje svrhe izricanja krivičnih sankcija.