Slavica Božović, sestra komandanta Srpske garde Đorđa Božovića Giške, koja je preminula juče, samo mesec dana nakon što je obeležila 35. godišnjicu bratovljevog ubistva, godinama je čuvala uspomenu na Gišku, a u brojnim intervjuima govorila je o njihovoj porodici, njegovim poslednjim trenucima, ali i odnosima sa ljudima koji su obeležili njegov život.

Jedna od najvažnijih stvari koje je Slavica učinila bila je ispunjenje bratovljeve poslednje želje. Posmrtni ostaci Đorđa Božovića Giške preneti su u oktobru 2017. godine sa Centralnog groblja u Beogradu u Kuče, u Crnoj Gori, gde je želeo da počiva među svojim precima.

Đorđe Božović Giška, podsetimo, poginuo je 15. septembra 1991. godine na ratištu kod Gospića, u Hrvatskoj, dan pre svog 36. rođendana. Njegova sestra godinama je imala želju da ispuni ono što joj je poverio pre odlaska u rat, da, ukoliko pogine, bude sahranjen u Kučima, odakle potiče njihova porodica.

- Pre nego što je otišao na ratište ostavio mi je amanet da ga, ako pogine, prvo stavimo dva-tri meseca kod Belog u grob i da ga potom sahranimo u Kučima, u selu Bezjovo, na groblju koje se zove Martinika po istoimenoj crkvi koja je tu. Na tom groblju naš otac je pokupio kosti rođaka i sahranio u jedan grob. Giškina je želja bila da pored tog groba napravimo porodičnu grobnicu i da tu počiva - kazala je tada Slavica za Kurir.

Kako se datum prenosa približavao, Slavica je, kako je tada priznala, sve teže podnosila emocije koje su je preplavljivale.

- Planiramo da posmrtne ostatke prenesemo u Crnu Goru 13. oktobra, kada će prenoćiti u kapeli, a dan kasnije da ih tamo i pokopamo. Tamo je već skoro sve pripremljeno, grobnica je iskopana i veliku zahvalnost dugujem ljudima koji su radili na njoj. Spomenik će, takođe, biti drugačiji, u skladu sa spomenicima kakvi su tamo. Ovaj spomenik ostaće na istom mestu kao uspomena jer je Đorđe tu ležao 26 godina - objasnila je Slavica uoči premeštanja Giškinih posmrtnih ostataka 2017. godine.

Tom prilikom posebno je zahvalila porodičnom prijatelju, sada već pokojnom, crnogorskom kontroverznom biznismenu Branu Mićunoviću, ističući da bi joj bez njegove pomoći prenos posmrtnih ostataka bio mnogo komplikovaniji i teži.

Objasnila je i zašto Giška nije ranije sahranjen u Crnoj Gori.

- Prošlo je pet godina od mamine smrti i verujem da je sad pravo vreme da održim obećanje dato bratu i ispunim mu poslednju želju - rekla je tada Slavica.

Tako je, godinama nakon bratovljevog ubistva, ispunila amanet koji joj je ostavio.

Slavica je u jednom od svojih ranijih intervjua govorila i o potresnim trenucima, kada je telo njenog brata doneto u porodičnu kuću u Beogradu. U jednoj od ispovesti za medije opisala je prizor koji je, prema njenim rečima, zauvek ostao urezan u njeno sećanje.

- Kad su ga doneli kući umotanog u zastavu mama je sedela pored njega. Ni suzu nije pustila već je pričala sa njim 24 sata dok ga nisu sutradan odneli. Tada je došao Arkan i rekao mojoj mami da hoće da mu vidi rane - ispričala je Slavica.

Potom je prepričala razgovor svoje majke sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, koji je želeo da vidi rane na telu njenog brata.

- Nećeš mu ti gledati rane! Ja sam ih videla i to je dovoljno - rekla je majka.

- Hoću da dovedem ljude da pucaju u njegovu čast kad ga budu sahranjivali - odgovorio je Arkan.

- Nemaš ti šta da pucaš. Ima ko će to. Imao je on svoju gardu - rekla mu je majka.

Slavica je ispričala i da se u tim trenucima nalazila na stepeništu ispred stana, gde je sedela sa Branom Mićunovićem, Giškinim pobratimom. Kako je navela, bila je slomljena od tuge.

- Meni mama nije davala da pušim u kući. Sedela sam na stepeništu na trećem spratu ispred ulaznih vrata i pušila. Rastavljala sam se od života, od tuge. I tad je ušao Arkan. A pored mene je bio i Brano Mićunović. I Arkan mu reče u jednom trenutku: "Volim ga Brano samo zato što je poginuo ko pravi junak. Kao što bih i ja poginuo" - ispričala je Slavica.

Prema njenim rečima, usledio je odgovor Brana Mićunovića koji je iznenadio Arkana.

- Brana inače tiho priča, ali mu je svaka reč na mestu: "Slušaj, Željko, da ti kažem. Nemoj da se porediš sa njim. On je bio broj jedan, pa je prvo mesto posle njega prazno, pa je drugo mesto posle njega prazno, pa je treće mesto posle njega prazno, pa je četvrto mesto posle njega prazno. E tek tamo mi možemo da se ređamo". Arkan se naljutio, ništa nije rekao, ni zdravo. Samo je istrčao napolje - ispričala je Slavica.

Slavica je u jednom od svojih intervjua govorila i o odnosu između njenog brata i Željka Ražnatovića Arkana. Prema njenom svedočenju, Giška je svojevremeno pomogao Arkanu da pobegne iz zatvora i bezbedno stigne do Jugoslavije.

- Đorđe mu je organizovao jedno bekstvo iz zatvora. Trebalo je da ga nakon toga bezbedno prebaci preko granice do Jugoslavije. Arkan je čuo ranije za Gišku, kako je junak i hrabar mlad momak, pa je rešio da testira Giškinu hrabrost, nagovarajući ga da prvo obiju banku - rekla je Slavica.

Kako je objasnila, smatrala je da je takav potez bio nepotreban rizik, posebno zato što je njen brat pokušavao da pomogne Arkanu.

To je, kako kaže, bio čist Arkanov egzibicionizam, jer kad su ušli u banku, Giška je na glavu stavio fantomku, a Arkan mu je strgao sa glave rekavši mu: "Daj bre, šta si se us*ao".

Slavica je potom ispričala šta se dogodilo kada se oglasio alarm.

- Đorđe je posle pričao da je to bila tako loša namera jer je to značilo ako je Arkan već provaljen u celoj Evropi, ajde onda i Giška da bude, a moj brat došao da mu spasi glavu. U tom trenutku se začuje alarm, Đorđe počne da beži na jednu stranu, Arkan na drugu. U jednom trenutku Đorđe se okreće i vidi da su petorica skočila na Arkana. On se vrati, nokautira ih, pokupi Arkana i pobegnu, dođu u Crnu Goru. Giška mu je tada sva vrata otvorio, on ga je doveo da radi za državu. Vremenom su se udaljili, nisu bili prijatelji, Đorđe mu je rekao: "Ti ne umeš da budeš prijatelj sa nekim ko je na istom nivou, samo si dobar sa onima koji su ispod tebe" - ispričala je Slavica.

Đorđe Božović Giška poginuo je 15. septembra 1991. godine tokom borbi kod Gospića. 

Njegov saborac Đurađ Fibišan ranije je za Kurir tvrdio da je Giška stradao od metka ispaljenog sa hrvatske strane, odbacujući navode da su ga ubili njegovi saborci. 

Alo/Kurir

BONUS VIDEO:
dosije 192