Na današnji dan, 21. oktobra 1941. godine, nemačke okupacione snage izvršile su masovno streljanje u Šumaricama kod Kragujevca, u kojem su ubijene hiljade nedužnih civila, među njima i đaci i njihovi profesori. Od jednog od najstrašnijih zločina u Srbiji tokom Drugog svetskog rata prošlo je 85 godina, a među onima koji su pukom srećom izbegli smrt bio je i legendarni srpski glumac Mija Aleksić, koji je kasnije potresno govorio o danima kada je gledao kako nacisti odvode ljude na streljanje.
Mija Aleksić je tokom Drugog svetskog rata pohađao gimnaziju u Kragujevcu, a njegove srednjoškolske dane obeležili su strah, neizvesnost i svakodnevni susreti s nemačkim okupatorima.
Posebno mu je u sećanju ostao 20. oktobar 1941. godine, kada su nemački vojnici upali u školu, prekinuli nastavu i odveli učenike. Aleksić je godinama kasnije opisivao trenutke koji su zauvek obeležili njegov život.
- Tog 20. oktobra 1941. godine, pošao sam u školu. Pošto su Nemci zauzeli zgradu naše gimnazije i tu napravili bolnicu, mi smo sa odeljenjima bili rasuti po gradu. Naša dva odeljenja 8. razreda Druge muške gimnazije bila su smeštena u blizini Velikog parka u Kragujevcu i tu je bio i deo nastavničkog saveta. Imali smo čas koji je držala Branka Ranković, nastavnica srpsko-hrvatskog jezika, neki naš drug Vlada Kapama čitao je referat, ali je sve to bilo formalno da se malo održi neko raspoloženje jer su svi očekivali kad će Nemci da ulete u odeljenje - ispričao je svojevremeno Mija Aleksić.
Ubrzo se dogodilo upravo ono čega su se učenici pribojavali. Nemački vojnik pojavio se na vratima učionice, a ono što je usledilo Aleksić nikada nije zaboravio.
- Ušao je jedan Nemac, pogledao u razred i zatvorio vrata. Mi smo mislili da je time završeno, da se neće više vraćati, ali se njemu izgleda učinilo da je to bio slab efekat i onda je nogom odvalio vrata, vrata su odletela u ugao, on je dreknuo i onda nas je postrojio po ulici. Sprovedeni smo u topovske šupe. Naravno da su oni u prvo vreme govorili da će to biti neko legitimisanje, odvođenje u logore, ali niko nije pomišljao na streljanje - prisećao se glumac.
Učenici su zajedno s drugim zarobljenim građanima držani u barakama, dok su okupacione snage počele da izvode prve grupe na streljanje.
Aleksić je kasnije govorio da je najstrašniji trenutak nastupio kada su odjeknuli prvi pucnji. Tada je shvatio šta se zaista događa i kakva sudbina preti svima koji su se našli u nemačkom zarobljeništvu.
- Oko pola 6 ili 6, streljana je prva grupa i to zatvorenika koje su doveli iz samog zatvora. Tu je bilo nekoliko Jevreja i komunista koji su bili u Glavnjači. Dovedeni su uveče i u blizini naših baraka streljani. Od tog prvog streljanja, nikakav strah ili neki drugi osećaj straha nisam ni imao. Čudno jedno osećanje - negde ispod kolena oseti čovek da nešto prostruji i posle postane kao stvar. Tada sam shvatio kako su Nemci uspevali da po nekoliko njih sprovodi kolonu od 100-200 ljudi – govorio je Aleksić o stravičnim događajima kojima je prisustvovao.
Ipak, sudbina je za njega bila drugačija. Našao se među grupom od oko 150 ljudi koji su pušteni na slobodu, čime je izbegao smrt koja je tih oktobarskih dana zadesila mnoge njegove sugrađane.
Nakon završetka gimnazije, Mija Aleksić posvetio se glumi i postao jedan od najpoznatijih jugoslovenskih glumaca. Bio je član Ateljea 212, Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Narodnog pozorišta u Beogradu, a ostvario je i brojne nezaboravne filmske i televizijske uloge.
Preminuo je 1995. godine u Beogradu, u 71. godini života, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)