Spasilac Ševković, koji inače volontira u GSS, objašnjava da je Gorska služba spasavanja neprofitna organizacija na volonterskoj bazi i da su njeni članovi ljudi različitih zanimanja i profesija, od intelektualaca do zanatlija, a da ih sve povezuje želja da se pomogne osobama u nevolji.

Ovaj mladi, plemeniti i nadasve humani čovek otkriva da je Ikona, rase nemački radni ovčar, njegov pas, a da je do nje došao preko svog mentora Milana Jovanovića Sode iz Užica, koji je dugogodišnji trener službenih pasa i vlasnik odgajivačnice.

- Ja sam svoj zanat ispekao uz pomoć mog mentora Milana Jovanovića Sode iz Užica. On je dugogodišnji trener službenih pasa i Ikona, kojoj je nadimak Mala, potiče baš iz njegove odgajivačnice. U njoj smo u prošlosti imali jednu ženku koja je imala veliki potencijal za rad, koja je dosta radila i koja je dala dobre štence. I ona se isto zvala Ikona kao naša Mala - objašnjava Ševković poreklo psa koji je svojim podvigom oduševio naciju.

On je potom opisao da su razmišljali s kojim psom da pare tu ženku, Ikoninu majku, jer im je bilo bitno da ima predispoziciju da bude spasilački pas.

- Iz tog parenja, da kažem radne linije, dobili smo Malu, i Soda je rekao: „Zvaće se Ikona“. Međutim, kao mala bila je dosta nemirna, kao i sada, vidite. I onda sam je non-stop jurio i jurio dok je nisam stavio u neku kontrolu poslušnosti. Bila je najmanja u leglu i bila je mala, mala, mala, i na kraju je dobila nadimak Mala. Tako da nadimak je dobila od mene, a ime je dobila od Sode - kroz osmeh je rekao Ševković.

On se tokom razgovora osvrnuo na Ikoninu majku, rekavši da je i ona licencirani pas u službi GSS.

- Ona je pas koji je ispisao istoriju naše zemlje kao prvi licencirani spasilački pas u našoj zemlji, uključujući sve državne službe. Ona je prva zvanično položila tu internacionalnu licencu, pa je Mala, kao i njena majka, krenula dobrim stopama. Isto je poterni pas - istakao je naš sagovornik.

Humani spasilac se potom osvrnuo na Gorsku službu spasavanja, te je objasnio kakva je to organizacija, ko je sve čini i šta im je cilj.

- Gorska služba spasavanja je neprofitna organizacija, na volonterskoj bazi. U Gorskoj službi je 95 odsto članstva volonterski. Nismo u državnom sistemu, nemamo uređen taj sistem, što je u svim okolnim zemljama rešeno. Konkretno, kolege u Hrvatskoj su u sistemu i oni izlaze na sve pretrage koje se prijave na broj 112. Po pozivu tog broja taj glavni dispečer razmatra ko treba da reaguje. Ono što hoću da kažem, hrvatski spasioci su dužni da izađu na teren i sve pretrage koje se dešavaju finansira država i dužni su da intervenišu svaki put kada neko pozove broj 112. Ako je nestao planinar ili dete, u zavisnosti od situacije, angažuje se GSS - istakao je Ševković, i dodao:

- Kada je u pitanju naša zemlja, isto ljudstvo čine volonteri. Svi imaju svoje poslove i zanimanja. Neki su doktori nauka, lekari, razni intelektualci, zanatlije... Problem je malo u našoj zemlji što pitanje GSS-a nije uređeno jer mnogo ljudi želi da izađe na teren, na pretragu, ali ne mogu da dobiju dozvolu od svog poslodavca, odnosno slobodne dane. Na primer, konkretno u Hrvatskoj je napravljen sistem da je svaka kompanija dužna da da slobodne dane spasiocu kada treba da ide na teren da volontira. Nažalost, kod nas to nije slučaj jer u nekim akcijama bi možda bilo više ljudi na terenu, ali jednostavno ne mogu da napuste svoj posao - objasnio je ovaj heroj iz Užica.

On se osvrnuo na početak marta, kada je nestala devojčica na Ubu, i istakao da su se mnoge njegove kolege javljale da pomognu.

- Verujte, svi su želeli da izađu na teren da pomognu, i dosta naših kolega iz unutrašnjosti Srbije je bilo spremno da dođe sledeće jutro. Mi smo uvek spremni. Dosta treniramo i radimo na usavršavanju, na obuci i za pronalazak bilo koga zaslužan je ceo tim - rekao je Ševković.

Spasilac GSS je potom objasnio da izlaskom na teren moraju da znaju razlog nestanka, odnosno da li su to deca, da li su to suicidne ili dementne osobe jer se nijedna osoba ne traži na isti način.

- Nije isti plan pretrage za sve. Po izlasku na teren postavlja se štab, napravi se plan pretrage i onda se krene u akciju. Bitno je da vođa pretrage i u štabu zna šta radi i gde šalje spasioca jer ne vredi da izađem sa dobro obučenim psom ako sam otišao na totalno pogrešnu stranu. Tako da mogu da kažem da je taj u štabu ključni čovek, jer on pravi plan pretrage za sve spasioce na terenu i sa psima, kao i sa dronovima, pešacima, koji takoreći češljaju. Tako da on odlučuje i šta je prioritetno. Dosta se vodimo i tom statistikom. Ona nam pokazuje gde se u 95 odsto slučajeva pronalaze nestale osobe - zaključuje Ševković.

BONUS VIDEO