Nesrećni Kosjerac presudio je sebi 9. aprila oko 9.15 časova, ispred jednog kafića u Karađorđevoj ulici, kada je navodno prišao s leđa policajki koja je bila na dužnosti, otkopčao joj futrolu, oteo oružje i pucao sebi u glavu.

- Odmah je pozvana Hitna pomoć i on je u veoma teškom stanju primljen u Opštu bolnicu u Užicu, gde su lekari pokušali da ga reanimiraju. Nažalost, on je ubrzo preminuo uprkos nadljudskim naporima doktora da ga spasu - ispričao je naš izvor blizak slučaju.

Kako saznajemo, na ulici je u trenutku pucnjave bio veliki broj prolaznika.

Snaja nesrećnog K.R. iz sela Tubići otvorila je dušu za naš list i navela da veruje da su njenog devera uništile sve nedaće koje su ga snašle poslednjih godina.

- Ja sam ga jedina obilazila svaki drugi, treći dan i nosila mu ručak. On je veoma teško živeo, ali je bio skroman i pošten. Nije hteo da pozajmljuje novac ni od koga. U poslednjoj firmi je dobio otkaz jer je bio tehnološki višak, pa sam mu nedavno pronašla posao na mestu strugara u jednom stovarištu. Međutim, on mi je na to rekao: „Ne znam da li ću to moći. Ne znam šta će biti sa mnom.” Znam da ga je gubitak posla, pored svih tragedija koje je pretrpeo, veoma tištao - navodi Slavica Rajović za Alo!.

Ona kaže i da je K.R. u poslednje dve godine maltene izgubio celu porodicu i da su mu ostale samo bratanice i ona.

- U decembru 2022. mu je od kancera umro brat, moj suprug, pa 2023, isto u decembru, sestra, isto od raka, i opet u decembru 2024. majka, za koju je bio jako vezan. To ga je skroz pokosilo. Zamislite kako je tek majci bilo da sahrani dvoje dece za godinu dana. Moj suprug je bolovao tri godine. Moje ćerke i ja smo jako bile bliske s deverom. Govorio mi je: „Šta bih ja bez tebe. Ne zaslužujem sve što radite za mene. Na teretu sam vam. Ja zapravo imam dve ćerke”, rekao mi je misleći na moju decu. Bio je duša od čoveka, ali jedna napaćena duša. Znam da nije mogao više da trpi tu tugu - govori ožalošćena snaja, jedva suzdržavajući suze.

Slavica se priseća i da se K.R. nikada nije žalio na neke zdravstvene tegobe, kao i da nikada nije pominjao samoubistvo.

- Jedino je pričao da se previše znoji, ali ništa više ga nije mučilo. Stalno sam ga terala da idemo kod doktora na preglede, ali nije želeo. Bojala sam se da će ga jednog dana na ulici srefiti infarkt, ali nikada nisam ni pomislila da će dići ruku na sebe. Bio je jako pobožan. Nema nedelje da nije otišao u crkvu. Otac mu je bio sveštenik. Sve nas je ostavio u šoku ovim činom. Meni i mojoj deci je sada najteže -kaže Slavica u očaju.

Ona navodi i da je nakon tragedije posetila deverov stan u kojem je pronašla oproštajno pismo.

- Jedva sam ga pronašla u nekoj kesi. Kada sam ga pročitala, shvatila sam da je ovo planirao. Napisano je 28. marta. Tu je u suštini napisao da je u jako teškoj situaciji i da nema od čega da živi, kao i da ga pogađa što ne može da nađe posao. Na kraju je napisao: „Došlo je vreme da ja putujem”. Ne znam kako ću, ali sada skupljam snagu da s ćerkama sahranim našeg divnog K. R. U decembru sam mu organizovala i sahranu majke, a uskoro treba i da joj dižem spomenik - zaključuje naša sagovornica zlatnog srca.