Siniša Mali nastavio je raspravu tvrdnjom da je stabilan devizni kurs jedan od najvažnijih elemenata zaštite građana koji imaju kredite.

Kao primer naveo je građanina sa zaradom od 120.000 dinara i kreditom od 300 evra mesečno.„Ako bismo sproveli politiku da kurs ode sa 80 na 120 dinara za evro, tih 36.000 dinara rate postaje 54.000. To je 216.000 dinara godišnje dodatnog troška, ne vašom krivicom, nego zato što se neko igra deviznim kursom“, rekao je Mali.

On je ponovio da upravo zbog toga smatra opasnom politiku slabljenja dinara.

Na pitanje dokle će se Srbija zaduživati, Mali je odgovorio da se država, prema njegovim rečima, ne zadužuje radi potrošnje, već radi ulaganja.

„Srbija se ne zadužuje da bi trošila. Srbija se zadužuje da bi investirala“, rekao je Mali.

Kao potvrdu toga naveo je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda.

„2012. godine udeo javnog duga u BDP-u bio je 52,5 odsto. Danas je 43,7 odsto“, rekao je.

Dodao je da je BDP Srbije u međuvremenu, prema njegovim rečima, porastao sa oko 35 milijardi na 97 milijardi evra.

Mali je naglasio da nije presudno samo koliko se država zadužuje, već u šta se taj novac ulaže.

„Mi investiramo u auto-puteve, brze saobraćajnice, brze pruge, zdravstvo, škole, u sve što podiže kvalitet života i čini ekonomiju konkurentnijom i atraktivnijom“, rekao je.

Prema njegovim rečima, upravo takva ulaganja stvaraju prostor za nova radna mesta, dolazak novih fabrika, veće plate i penzije.

„Nije pitanje iznosa duga, nego u šta se ulaže. Ako BDP raste brže od duga, onda stvarate novu vrednost za državu i građane“, rekao je Mali.

Na kraju je poručio da današnji BDP od oko 97 milijardi evra, u odnosu na oko 35 milijardi ranije, pokazuje koliko je ekonomija Srbije porasla.

„Srbija je danas mnogo jača i snažnija ekonomija nego 2012. godine“, rekao je Mali.