Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom boravka u valjevskom kraju, posetio je manastir Jovanje, gde ga je dočekao iguman Mihailo, koji mu je govorio o istoriji ove svetinje i stradanju koje je preživela tokom turske vladavine.

Vučić je tokom obilaska imao priliku da vidi najstarije delove crkve, upozna se sa načinom na koji je manastir obnavljan i čuje zanimljivo narodno predanje o snalažljivosti Srba koji nisu želeli da njihova svetinja nestane.

Turci za jedan dan pobili 200 monaha i spalili manastir

Iguman Mihailo ispričao je predsedniku da je manastir u 17. veku doživeo veliku tragediju, kada je, prema predanju, za samo jedan dan ubijeno čak 200 monaha.

Pored stradanja monaštva, tada su uništeni i manastirski objekti, koji su porušeni i zapaljeni.

Nakon tog razaranja usledila je samo delimična obnova, jer tadašnje okolnosti nisu dozvoljavale da svetinja ponovo bude izgrađena u nekadašnjem obimu.

Posebnu ulogu u obnovi imali su knezovi iz porodice Vitković, koji su pokušavali da od turskih vlasti dobiju dozvolu za podizanje crkve.

Kako su Srbi nadmudrili turskog kneza

Tokom obilaska starog dela crkve, iguman Mihailo pokazao je Vučiću prostor koji je, prema njegovim rečima, nastao nakon rušenja i paljenja u 17. veku.

Objasnio je da su braća Vitković od turskog kneza tražila dozvolu da ponovo sagrade svetinju, makar i znatno manju od prethodne.

Međutim, prema predanju koje je iguman ispričao, knez je pokušao da ih ponizi, dozvolivši im da podignu crkvu samo na površini koju može da obuhvati jedna životinjska koža.

Srbi su tada pronašli način da ispune njegov uslov, ali i da dobiju znatno više prostora nego što je knez očekivao.

Kako je Mihailo objasnio, tokom noći su smišljali rešenje, a zatim su kožu isekli u izuzetno tanke kaiševe.

Kada su ih razvukli i njima obuhvatili prostor, dobili su površinu dovoljnu za gradnju male crkve.

Sve su to učinili pred knezom i okupljenim narodom, zbog čega on, prema predanju, nije mogao da porekne prethodno dato obećanje.

Na taj način podignuta je mala crkva, koja je postala osnova kasnije obnove manastira.

Vučić obišao najstariji deo crkve

Iguman Mihailo pokazao je predsedniku nekadašnji ulaz u crkvu i objasnio da je prvobitni objekat bio veoma skromnih dimenzija, upravo zbog ograničenja pod kojima je građen.

Kasnije je, zahvaljujući vernom narodu, crkva dograđivana, pa je podignuta i priprata.

Kako je naveo, svetinja je dugo bila bez krova, a tokom kasnijih radova rađeno je i na njenom freskopisu.

Govoreći o freskama, iguman je primetio da ikonopis po bojama i načinu izrade veoma podseća na freskopis manastira Pustinja, zbog čega postoji mogućnost da je na njima radio isti majstor.

Vučić je tokom obilaska primetio da je crkva veoma lepa i drugačija, dok je Mihailo njen izgled uporedio sa malom pećinom, ističući posebnu atmosferu starog prostora.

Vučiću pokazane mošti jasenovačkih mučenika

Tokom posete predsedniku su predstavljene i svetinje koje se čuvaju u manastiru Jovanje.

Iguman Mihailo objasnio je da su za ovu priliku pripremljene mošti kojima predsednik može da se pokloni, kao i da može da zapali sveću pred ikonom Bogorodice.

Posebno je izdvojio mošti jasenovačkih mučenika, kao i mošti Svetog Jovana Krstitelja.

Vučić je nastavio obilazak manastira i razgovor sa igumanom Mihailom, upoznajući se sa istorijom, stradanjem i obnovom ove svetinje, kao i duhovnim nasleđem koje se vekovima čuva u valjevskom kraju.