Dok su blokade fakulteta mesecima predstavljane kao borba za pravdu, odgovornost i „bolju Srbiju“, jedan dnevnik, pronađen tokom prikupljanja materijala u vezi sa smrću studentkinje Milce Živković, baca potpuno drugačije svetlo na svakodnevicu dela učesnika protesta.
U zapisima jednog blokadera opisuje se život na rektoratu u Novom Sadu, rad na dva posla, višemesečne blokade, Egzit, ali i intenzivno korišćenje psihoaktivnih supstanci.
Već prve rečenice otkrivaju ton zapisa.
„Odlučio sam da vodim dnevnik tokom dugih dana blokada“
Autor dnevnika piše:
– Jednoga dana odlučio sam da vodim dnevnik tokom dugih dana blokada rektorata u Novom Sadu.
Navodi da je iza sebe imao turbulentan period tokom kojeg je istovremeno radio dva posla i živeo na rektoratu.
– Nakon turbulentnog perioda koji sam doživeo radeći dva posla, živeći na rektoratu i konačno poslednjeg Egzita, shvatio sam neke stvari – zapisao je.
Međutim, nastavak dnevnika potpuno menja sliku.
„Hitovao sam se supstancama“
Autor otvoreno piše o korišćenju droge.
– Pored toga što sam uspešan u svim sferama, zadovoljan životom i imam puno prijatelja, hitovao sam se supstancama – navodi se u dnevniku.
Zatim detaljno opisuje kako se njegov odnos prema narkoticima menjao tokom blokada.
„Od entuzijaste za travu do stounarsa tokom blokada“
– Od entuzijaste za travu, preko stounarsa tokom blokada, na Egzitu smo postali baš prave narkomančine – piše autor.
U nastavku sledi još eksplicitniji opis.
– Četiri dana na MDMA sa pokojom buksnom, i poslednji dan i ekser pored MDMA – zapisano je u dnevniku.
Ovakav sadržaj otvara pitanje koliko su blokade za pojedine učesnike zaista bile politički i društveni protest, a koliko prostor za potpuno drugačiji način života.
Šta se dešavalo iza kulisa blokada?
Mesecima je javnosti predstavljana slika organizovanih plenuma, političkih zahteva, „borbe za institucije“ i studentskog aktivizma.
Međutim, dnevnik pokazuje da je makar deo učesnika blokada taj period doživljavao i kao intenzivan društveni život, boravak na fakultetima i rektoratima, žurke i konzumiranje narkotika.
Upravo zato ovi zapisi mogu da otvore i mnogo neprijatnije pitanje: šta su tokom svega toga radili profesori i ljudi koji su podržavali višemesečne blokade obrazovnih ustanova?
Ko je vodio računa o studentima?
Ako su studenti nedeljama i mesecima boravili u prostorijama fakulteta i rektorata, postavlja se pitanje ko je imao odgovornost za ono što se tamo događalo.
Da li je iko kontrolisao uslove u kojima mladi borave?
Da li su profesori koji su otvoreno podržavali blokade znali kako deo studenata provodi dane i noći?
I, možda najvažnije, da li su mladi ljudi politički korišćeni u borbi koju su vodili mnogo stariji i iskusniji akteri?
Blokade ili studentski život bez granica?
Rečenica „na Egzitu smo postali baš prave narkomančine“ posebno odudara od slike koja je mesecima plasirana u javnosti.
Jer dok se govorilo o požrtvovanosti, pravdi i političkoj odgovornosti, sam učesnik blokada u privatnom dnevniku opisuje sasvim drugačiju svakodnevicu.
Trava.
MDMA.
„Ekser“.
Život na rektoratu.
Egzit.
I višemesečni period u kojem su obrazovne ustanove bile van svoje osnovne funkcije.
Tek se otvara pitanje šta sve još piše u dnevniku
Objavljeni deo zapisa predstavlja samo fragment onoga što se nalazi u dnevniku.
Ukoliko ostatak materijala sadrži detaljnije opise života tokom blokada, odnosa među učesnicima, uloge profesora i organizacije protesta, mogao bi da pruži sasvim novi uvid u ono što se mesecima događalo iza zatvorenih vrata fakulteta i rektorata.
Jedno je već jasno iz dostupnog transkripta – autor nije pokušavao da ulepša sopstveno ponašanje.
Naprotiv, sam je napisao ono što danas može da izazove vrlo neprijatna pitanja za čitav pokret blokada.
Komentari (0)