Maske su konačno pale!

Blokaderi i takozvani studentski pokret sve otvorenije pokazuju svoje veze sa Zagrebom, a njihov način političkog delovanja budi ozbiljne sumnje da iza pokušaja destabilizacije Srbije stoje i interesi izvan njenih granica.

Posebno upada u oči terminologija koju koriste u pojedinim objavama i javnim nastupima. Reči i izrazi karakteristični za hrvatski jezik postali su još jedan povod za sumnju u to koliko su njihove poruke zaista samostalne, a koliko nastaju pod uticajem političkih i aktivističkih krugova iz susedstva.

Za čije interese rade ovi ljudi i ko im piše govore dok pokušavaju da promene političku budućnost Srbije? To je pitanje koje se nameće kada se sagledaju ranije veze pojedinih blokadera sa Zagrebom, podrška koju tamo dobijaju i modeli organizovanja protesta preuzeti iz Hrvatske.

Zagrebačka „kuharica“ kao recept za blokade

Priča o zagrebačkim vezama blokaderskog pokreta nije počela juče.

Još tokom prvih meseci blokada pažnju javnosti privukla je takozvana „Blokadna kuharica“, priručnik nastao tokom studentskih protesta u Hrvatskoj 2009. godine.

U ovom dokumentu detaljno su opisani organizacija plenuma, formiranje radnih grupa, koordinacija protesta i mehanizmi donošenja odluka.

Upravo takav model pojavio se i na fakultetima u Srbiji, gde su plenumi postali osnovni način odlučivanja, dok su radne grupe preuzimale organizacione i komunikacione zadatke.

Sličnosti su očigledne, a pitanje porekla tih metoda odavno je postalo predmet političkih polemika.

Zagreb kao druga kuća

Posebnu pažnju izazvala je i priča o novosadskim aktivistima koji su otišli u Hrvatsku nakon događaja uoči protesta 15. marta 2025. godine.

Mila Pajić, Dorotea Antić, Dejan Bagarić, Branislav Đorđević, Jovan Dražić i Anja Pitulić pominjani su među onima koji su boravak nastavili u Zagrebu.

U martu 2026. godine pojedini aktivisti javno su govorili o podršci koju su tamo dobili, a Zagreb je opisan kao grad koji im je pružio utočište u trenutku kada im je to bilo najpotrebnije.

Takve poruke dodatno su otvorile raspravu o političkim i organizacionim vezama blokaderskog pokreta sa hrvatskim aktivističkim krugovima.

Nije ostalo nezapaženo ni to što su iz Hrvatske tokom prethodnog perioda stizale poruke podrške protestima u Srbiji.

Podrška iz Zagreba više nije tajna

O vezama sa hrvatskim akademskim krugovima javno je govorio i Vladimir Mihić, čiji je nastup u junu 2026. godine izazvao veliku pažnju.

On je govorio o podršci Univerziteta u Zagrebu, čime je dodatno otvorena rasprava o međunarodnim vezama studentskog pokreta.

Kada se tome dodaju ranije studentske razmene, dočeci učesnika protesta u Hrvatskoj i otvorena podrška pojedinih hrvatskih javnih ličnosti, postaje jasno zašto su odnosi Zagreba i blokaderskog pokreta postali važna politička tema u Srbiji.

Od blokada fakulteta do izborne politike

U međuvremenu je studentski pokret napravio još jedan značajan korak – od blokada i akademskih zahteva stigao je do organizovanog političkog delovanja i izborne liste.

Tako su se pitanja o organizaciji protesta pretvorila u mnogo ozbiljnija pitanja o političkoj odgovornosti.

Ko donosi odluke? Ko sastavlja saopštenja? Ko određuje političke poruke i sa kojim se organizacijama izvan Srbije održavaju kontakti?

Pozivanje na studentske plenume ne može biti odgovor na svako od tih pitanja, naročito kada je reč o pokretu koji želi da odlučuje o budućnosti države.

Isti obrasci, ista pitanja

Zagrebački priručnik, podrška iz Hrvatske, boravak pojedinih aktivista u hrvatskoj prestonici i javni kontakti sa tamošnjim akademskim krugovima čine niz događaja koji zaslužuje mnogo više pažnje nego što mu se pridaje.

A kada se svemu tome dodaju i sporne jezičke formulacije u pojedinim blokaderskim porukama, nameće se i pitanje ko zaista stoji iza njihove komunikacione strategije.

Sama upotreba hrvatskog izraza ne dokazuje postojanje stranog naloga, kao što ni međunarodni kontakti nisu sami po sebi dokaz političke zavisnosti. Ali ni pitanja o takvim vezama ne bi trebalo odbacivati bez odgovora.

Maske su možda pale u političkom smislu, ali odgovori na najvažnija pitanja još nisu stigli: ko oblikuje strategiju blokaderskog pokreta, kakvu ulogu u tome imaju njegovi kontakti u Zagrebu i čije interese na kraju zastupa?

To su pitanja koja zaslužuju jasan odgovor, posebno od onih koji od građana Srbije traže političko poverenje.

(24sedam)