Nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić gostovao je večeras na televiziji RT Balkan.

Vučić je u eksluzivnom intrevjuu govorio o aktuelnim i važnim temama za građane Srbije.

Na početuku intervjua Vučić je upitan kako se oseća na jedinoj ruskoj televiziji u Evropi?

- Nemam ništa protiv i da me ne oslovljavate sa "predsedniče", jer mislim da funkcija ne čini čoveka, volim svoje ime i prezime. Prvo lepo je, ljudi su me dočekali bolje i sa više gostoljublja nego što sam očekivao, a ja sam ponosan na to što kod nas postoji sloboda izbora, što možete da čujete i vidite stvari iz različitih uglova, i mislim da je to srpski doprinos demokratiji u današnjoj Evropi. I, iako će mnogi to da tumače drugačije i zbog toga da me osuđuju. I srećan sam što sam makar mali doprinos tome dao i s vama.

O dogovoru Trampa i Putina

- Ne mislim da je samo dizel, 300 tona je jedan dan, i manje u Americi. Da sam u cipelama Donalda Trampa, a i iz Putinovih, ali najvažnije iz srpskih. Što se tiče Trampa, radi pametnu stvar za Ameriku. Pokušava da na pametan način pomalo odvaja Rusiju od Kine i da je približava sa SAD. A ako bude pravio sukobe sa Rusijom, uradiće suprotno. 

 -Ne mislim da je tu u pitanju samo dizel, posebno zato što nije reč o velikim količinama. Tri stotine hiljada tona predstavlja količinu manju od jednodnevne potrošnje. U Americi se troši nekoliko miliona tona za svega nekoliko dana.

 - Pokušaću da se stavim u poziciju Donalda Trampa, da zamislim kako bih ja postupio na njegovom mestu i kako je on možda sagledavao čitavu situaciju. Zatim ću pokušati da objasnim kako sve to izgleda iz Putinove perspektive, a najvažnije — kako izgleda iz srpske perspektive, odnosno kako se sve to odražava na našu zemlju.

 - Dakle, kada je reč o Donaldu Trampu, mislim da on radi nešto što je dobro promišljeno sa stanovišta američkih interesa. S jedne strane, pokušaće da snizi cenu galona goriva. Da li će to uticati na međuizbore ili neće, teško je proceniti. Izbori se približavaju, ali svejedno, on pokušava da uradi ono što može.

 - Međutim, mislim da je tu reč o nečemu mnogo važnijem od toga. Donald Tramp pokušava da obezbedi dugoročnu stratešku prednost za Ameriku, jer zna da je njen glavni takmac u budućnosti Kina.

 - Ne potcenjujem ni njega ni njegove ljude. Možda vam ponekad neke njihove odluke deluju pomalo nepromišljeno, neozbiljno, ali ja u takve interpretacije ne verujem. Sa njegovim ljudima razgovarao sam gotovo tri sata u Beloj kući. Tamo je i 15 do 20 minuta razgovora pravo čudo, jer oni nemaju mnogo vremena za tako male zemlje. Ipak, sa njegovim najbližim saradnicima, uključujući i šefa Nacionalnog saveta za bezbednost, kao i druge ljude iz najužeg kruga Bele kuće, razgovarao sam skoro tri sata. Razgovor se vodio u njihovoj „Naval Room“, odnosno mornaričkoj sobi, kako god da je nazovemo. Nije ni važno. Važno je to što je bio petak uveče, kada su ti ljudi mogli da odu kući, da provedu vreme sa porodicama ili da se opuste negde. Međutim, oni su ostali i razgovarali sa nama.

 - Zato ne verujem da se takve odluke donose na prečac. Jednostavno, ne verujem u to.

 - Ako pažljivo pogledate nacionalnu strategiju Sjedinjenih Američkih Država, o kojoj smo pisali i koju smo delimično predstavljali i u našoj zemlji, mogli ste između redova da pročitate upravo ovakve poruke. Taj dokument više predstavlja neku vrstu doktrinarnog obraćanja nego precizno definisan strateško-taktički plan za budućnost. Ipak, iz njega se mogu naslutiti određeni pravci američke politike.

 - Dakle, jedno je jasno: Kina je jedini pravi takmac Amerike.

 - Da navedem jedan primer. Kada razgovarate sa Amerikancima iz kompanije Planet ili iz Maskovih kompanija, koje Ukrajini obezbeđuju Starlink i satelitske kapacitete na osnovu kojih ona može da gađa određene ciljeve na teritoriji Rusije, oni će vam reći da Sjedinjene Države imaju vodeću poziciju u toj oblasti. Kada ih, međutim, pitate ko ih u svetu prati, odgovoriće vam: Kina. Onda ih pitate: „Dobro, koliko su Kinezi blizu?“ „Nisu još blizu“, odgovoriće. „A koliko zaostaju?“ „Oko šest meseci.“ Međutim, tih šest meseci predstavlja ogromnu razliku. I jedni i drugi neprestano rade na razvoju novih tehnologija. Dok Amerikanci napreduju, napreduju i Kinezi. Zato tih šest meseci nije lako nadoknaditi. Za to neće biti dovoljno šest meseci, godinu ili dve. Biće potrebne godine da se takva razlika sustigne.

 - Onda sam ih pitao: „A koliko zaostajemo mi, Evropljani?“ Pri tome ne mislim na politički pojam Evrope, već na nas koji geografski pripadamo Evropi. Koliko mi zaostajemo? Odgovor je bio: „Negde između sedam i osam godina.“ Tada vam postaje jasno koliki je naš zaostatak u odnosu na Ameriku i Kinu u toj oblasti. Imajući sve to u vidu, pretpostavljam da Tramp pokušava da moćnog i snažnog kineskog saveznika odvoji od Narodne Republike Kine. Uzgred, čini mi se da između njega i predsednika Putina postoji i određena lična hemija, i to obostrana. To je bilo vidljivo još od njihovog prvog susreta. Takva vrsta odnosa nije postojala u istoj meri između Trampa i predsednika Zelenskog. Ne bih isključio ni taj faktor, jer lični odnosi među državnicima nisu nevažan element međunarodnih odnosa. Tramp je toga svakako svestan.

O sankcijama NIS-u

- Predsednik Zelenski sada računa na Nemačku, Britaniju, EU. Razumem poziciju Rusije, razumem i SAD, ali ta pozicija je donekle promenljiva i fluktuirajuća. Ne mislim da je u ovom trenutku rešenje da odustanu od sankcija NIS-a, ali ne bih isključio kao rešenje, to nema veze sa nama, nego sa Amerikancima i Rusima.  Pa, ja mislim da su Rusi postigli dogovor sa MOL-om oko važnih stvari, možda ostaju još neki detalji vezani za budućnost, ali ne bih isključio potencijalne razgovore i sa Amerikancima, ukoliko im ovo sa dizelom i neke druge stvari bude išlo dobro. Da prodaju Amerikancima, ili— Čak ni to ne bih isključio - naveo je i dodao: 

- Amerikanci su došli u tri nivoa. Kod Putina. Tri nivoa. Kod Putina i Zelenskog. Na tri nivoa vode razgovore. Jedan je Vitaker Kušner, biznis delegacije, što je, neko bi rekao, broj 1, ja bih rekao broj 2 delegacije. Drugo, šef obaveštajne agencije, šef CIA, i treće, tim koji vodi Rubio. Sva tri tima rade na rešavanju ukrajinskog problema. Na kraju, moraju da sinhronizuju sve to, što znači da su se tome ozbiljno posvetili. Ali imamo Evropu koja ne učestvuje u toj vrsti mirovnih procesa naprotiv— ja ne mislim da je problem tu u Evropi. Dokle god je situacija u relativno pat-poziciji, rešenja neće biti. I zato sam rekao da se nadam tome za 5-6 meseci. Verujem da za jednu stranu može da nastupi kakva-takva prednost u tom periodu, pre toga ne. I zato ne verujem u ta laka rešenja danas, ili za mesec dana, ili za 2.

O mogućem ratu Rusije i Evrope

- Ja se plašim toga, i nadam se da do toga neće doći. Vidite, mene, za razliku od svih drugih, veoma buni, kao iskusnog čoveka, čoveka koji je dobijao 14 godina sve obaveštajne podatke, kontraobaveštajne, sve. I domaćih i stranih službi. Mene veoma buni ovo što se događa u Francuskoj - rekao je i dodao: 

- Čak, kao što vidite, nije im cilj Makron uopšte; znaju da nije više predsednik za 5 meseci. Kao što je zanimljiva reakcija Žordana Bardela i Marin Lepan koji su protiv tih protesta, što je inače retkost. Svi uvek se "nakače" na proteste i gledaju da pridobiju nešto. Oni su kao desničari, kao pametni desničari, reagovali odgovorno. Ali ako sagledate ko sve stoji iza toga, onda ćete videti sličnu strukturu, sličnu strukturu protestima u Srbiji.

Kako je objasnio, povukao je paralelu sa Srbijom — o nevladinom sektoru, plaćanju spolja, što i francuska služba zna. 

- Kod nas je cilj protesta bio prost: smeniti jednog neposlušnog čoveka, a onda će oni da upravljaju, kao sa lutkama na povocu. Da li će to da bude Šoškić, Srdanović, Hubač, Bakić, potpuno im je svejedno. A stvarno je potpuno svejedno. Nikakve razlike između njih nema, oni će tu da upravljaju, i oni znaju da je to suštinski kraj političke Srbije, i to je to. A ovde je nešto drugo. Ovde je dubinsko rušenje jedne evropske sile, iz mnogo razloga.

O odnosu Srbije i Rusije

- Ja nemam, u mojoj porodici su, i to nije nikakva tajna, i otac i brat, izrazito rusofilski orijentisani. Ja sam neko ko je racionalan, pragmatičan, i gledam srpske interese. Ja samo ne želim da prihvatim, i ljudi će mi reći: "Pa Rusija je '92. digla ruku" i obe ruke u vis za sankcije Srbiji. Ja kažem: jeste. Srbija nije. Pa dobro, što mi nismo, šta mi glumimo, i tako dalje. Ne glumimo ništa. Mi gledamo da sačuvamo tradicionalno dobre odnose, jer na kraju ne možete da poistovećujete krivicu onoga koji je izvršio agresiju na našu zemlju sa krivicom onoga ko se saglasio sa sankcijama istih onih koji su izvršili agresiju na našu zemlju. Da li je to prijatan trenutak? Ne, nije prijatan trenutak. Imaju i oni, svakako, trenutaka koji za njih nisu prijatni - dodao je. 

Kako je naveo, bitno je sačuvati prijateljstvo sa Rusijom. 

- Ja sam zadovoljan što ljudi u Kremlju vrlo dobro razumeju težinu pozicije Srbije. Postoji, znate, u našoj zemlji i mnogo onih drugih koji glume veće Ruse od samih Rusa, pa će oni Rusima da objasne koliko mi nismo dobri sa Rusima, pa ne zna Putin, znaju bolje oni. Ali u međudržavnim odnosima morate da iskazujete poštovanje, i da u teškim trenucima čuvate hladnu glavu, i da donosite racionalne i pametne odluke. I da to prijateljstvo sačuvate. Mi smo to uspeli sa Ruskom Federacijom, i ja sam zbog toga veoma zadovoljan.

O razgovoru sa Putinom

Vučić je govorio o izjavi Vladimira Putina da bi želeo da Vidi Vučića na mestu premijera Srbije.

- Evo, sad ću da vam otkrijem nešto. On je meni rekao, imali smo mi mnogo čudnih razgovora i nikada ne pričamo o takvim stvarima, ali ocenjujem da mu ovo neće smetati. Dakle, sve što bi možda moglo da mu smeta, nikada ne bih rekao, jer to časni ljudi ne rade. Rekao mi je sad, dugo smo pričali, sat vremena. Znate šta je telefonom, pričate sat vremena. Nije, nije jednostavno. I on mene pita: "A što podnosiš ostavku? " Vrlo mudro pitanje. Ja kažem: "Tako sam odlučio. " I hoću da te obavestim da ću sutra, to je bilo dan pre nego što sam podneo ostavku, da podnesem. Kandidovaću se za to i to mesto, rekao sam. Mogu da izgubim, mogu da pobedim. Šanse su pata-pata i videćemo, boriću se. On kaže: "Nije to moje pitanje. "Moje pitanje je: šta je sa zemljom, imaš li poverenje u one koji će da naslede funkcije, i šta ćeš da radiš ukoliko bude izazova za zemlju u tih mesec, dva ili tri? - upitao je i dodao: 

- Na to je bilo teško da mu pružim odgovor. I rekao sam mu: računam da ljudi koji će da budu, i žene koje će da budu vršioci dužnosti, i drugi ljudi koji se nalaze na odgovornim funkcijama, da su lojalni državi, pre svega. Na kraju krajeva, verujem da su mi i lojalni prijatelji, tako da nadam se da će biti sve u redu. Ali porazio me je i u smislu racionalnog pristupa: zašto sam ja doneo takvu odluku? Doneo sam takvu odluku ne zbog toga da zadovoljim formu, bilo čiju, i besmislene neke zakone koje smo usvajali da bismo nekoga, čak ne ni spolja zadovoljavali, jer ja sad da vam kažem: mi možemo potrošiti 6 miliona evra u ovoj kampanji, nama će da ostane ne znam koliko miliona evra na računu. A na šta trošimo? Ne smemo u humanitarne svrhe, ne smemo ovo, ne smemo ono, sve to po zakonu ne smete. Sve je besmisleno. Kao što je i ovo. .. kao što je i ovo besmisleno. Ali sam želeo da pokažem da mogu sa istim uslovima, da se ne pojavljujem nigde kao predsednik, da ne otvaram fabrike, a inače bih sad imao i te kako svašta bih imao da otvaram.

Istakao je da veruje da ima poverenje naroda. 

- Očigledno ne veruju studentskoj listi — čim je Putin eksplicitno rekao "nadamo se da će Aleksandar Vučić biti novi premijer", i oni su dan ranije rekli da neće uvoditi sankcije. I vi i ja znamo da bi uveli sankcije dan posle. I nemojte da se pravimo naivni, i nemojte da se pravimo blesavi. Niti o tome odlučuju svi oni koji lupaju gluposti svakog dana po raznim televizijama i svuda da pričaju ono što ljudi vole da čuju, jer naši ljudi neretko vole da učitavaju višak smisla u njihove reči, rečenice, u ćutanje, u gerilski pristup. Šuplja dečija priča. Suština je: broj 3 na toj listi vam je Hubač, koji vam je čovek Sonje Biserko, nevladinog sektora. Srdanović, čovek Dinka Grukonjića, broj 1 na toj listi. Većinu drugih nemate ni pojma ni ko su, ni šta su, ali znate dobro ko je i Dejan Šoškić i ko je Jovo Bakić. Je l' ima tu, kažite mi, ijedan od njih koji bi za bilo šta? Nije mogao da se izbori Milo Lompar. Nije mogao niko da se izbori. Izbacili su ih. Šutnuli su ih kao fudbalsku loptu - odgovorio je i dodao: 

- Nema lica, čoveka, koji će da vam kaže: "Neću da uvodim sankcije Rusiji." A pri tome, ja nikad nisam rekao "neću", nego sam uvek govorio: nadam se da će naši zaključci moći da opstanu. Čak sam Putinu rekao u prvom tom razgovoru: nadam se da te neću pozvati telefonom, ali neće biti nijedne sankcije protiv Rusije neće biti uvedene dok te ne pozovem telefonom.

Otkrio je da ga je predsednik Putin primio u kuću, kao i da je primio njegov poklon van protokola — ikonu koju je Putin triput poljubio. 

- On je mene pitao sve vreme, kad smo bili u njegovom onom zilu, pitao me: "Kako si uspeo da smanjiš penzije i plate da preživiš?". Rekao sam mu: zato što sam to uradio na pošten način. Nisam to radio zato što želim zlo narodu ili zato što sam ja kriv. Zato što su mi ostavili praznu kasu, ostavili zemlju bez fabrika, 500. 000 ljudi ostalo bez posla. To je kao kod tebe da bude 10 miliona bez posla ostavljeno, pa ti gledaj šta bi radio. Moraš da uradiš da polako podižeš zemlju.

Naveo je da misli da će biti ruski problem, kao i delimično srpski, "koji nikada nismo razumeli zbog čega je tako, Putin pokušava da okrene Rusiju i da ljudi u Rusiji razumeju da ne postoji samo Evropa".

 - I sa tim će imati uvek problem u Moskvi i Peterburgu. Mislim na velike gradove na zapadu Zemlje. Hoće da izađu na izbore, neće da izađu na izbore, druga je to stvar, dakle. Ali uvek onih 30 do 35 odsto koji su protiv njega i protiv svakog nacionalno opredeljenog ruskog lidera, isto kao i ovde. Beograd, Novi Sad, potpuno isto. I sad vi da pitate, da okrenem stvari ovde: ja sad pokušavam da dogovaram sa Rumunima, samo da dogovaramo, pustite politiku, pričam samo o infrastrukturnim vezama i o svemu drugom. Znate li koliko je manje ljudi naših išlo u Temišvar nego u Zagreb ili Ljubljanu? A bliži im je, posebno na severu Srbije, lepši je - dodao je. 

- Mnogo je lepši od Zagreba, i od Ljubljane, jedan divan barokni grad, ali nismo išli, prosto to za nas kao da je zabranjena zona. I pokušavam sad nekako i ljudima da kažem, ovde ljudi, hajde da malo razmišljamo, postoji istočna strana sveta, nemojte samo da gledamo na zapad. Pogledajmo malo na istok, pogledajmo malo ka Africi, pogledajmo malo ovamo, onamo. Putin u tome uspeva, delimično, nisam siguran, nisam siguran da je to moguće u potpunosti, dakle, ali delimično svakako, delimično svakako.

O geopolitičkim odnosima

- Ako me pitate gde je budućnost ja mislim da nam sledi veliku strateški sukob Azije i Amerike oko veštačke inteligencije. Ali ako pogledate ko najbrže raste kao kontinet to je Azija i niko im ne može ništa. 

 - Te zemlje napreduju neverovatnom brzinom jer su strašno marljivi, vredni.

- I Rusi se trude da napreduju i u digitalizaciji, i kroz vojnu industriju da razvijaju nove tehnologije, Ukrajinci takođe. A ono što je, međutim, nezaustavljivo, to je Kina ode u nebesa i ne možete im, ne možete im ništa. I to Amerikanci razumeju, i zato mi se čini da Tramp ovo radi, a ne zbog toga što mu je stvarno potrebno 300. 000 tona dizela. Rusija mu je potrebnija mnogo više u budućnosti nego danas, i mislim da je to strateška stvar, a ne taktička stvar.

- Kada to sve vidite, kada vidite mnoge druge stvari koje su dolazile, a koje su se ticale i mene, raznih laži od Sarajeva, zamislite da vam onakve brutalne laži objavi Der Špigl za Sarajevo Safari, pa onda izvinjenja, pa onda sudske privremene mere i ostala čuda, dakle, u kojima vi valjda ubijate decu u majčinom naručju. Naravno, jasno vam je da ne mogu da imam divnu emociju. I kada smo imali sastanke u, nije u Budvi, nego u Tivtu dole, kad smo bili, njih četvoro je bilo — Merkel, Makron, Fon der Lajen i Antonio Košta. I bio je fer sastanak, baš fer. Oni su me pitali, pričali smo o tome šta mi treba da uradimo, i to čak ne bih rekao tralala, ali to je manje važno. Onda je došlo do ključnog pitanja: "Hajde ti nama pošteno reci", pošto valjda vide kakav mi je emocionalni stav, kažu: "Hoćeš li ti da vodiš zemlju u Evropu ili nećeš? " I ja im nisam kriv, ja sam im rekao: "Što se tiče mojih emocija, vi ih prepoznajete dobro, zato me to i pitate" - odgovorio im je. 

Istakao je da je rekao da je racionalan čovek i da smatra da Srbija treba da ostane na evropskom putu.

- "Ja znam da nas vi nećete primiti u Evropu skoro; za mene je mnogo važnije da mi imamo jedinstveno tržište sa Evropskom unijom, da imamo slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga, i to je to". Međutim, ono što sam sada video, oni su stavili kao uslov čak i za to, ne za članstvo u Evropskoj uniji. Kao uslov za to su stavili ono što smo mi, što je trebalo da ispunimo kroz poglavlje 31., i to neposredno pred članstvo u Evropskoj uniji, a to je potpuna saglasnost sa spoljnom politikom Evropske unije.

O blokadama

- Znate, ono kroz šta sam ja prošao u prethodnih gotovo 2 godine, i malo duže od toga, to nijedan čovek u svetu nije prošao u svojoj javnosti. Nijedan. I sa mnogim liderima sam razgovarao. Ako me već vučete za jezik, čak mi je Putin, posle onog besmislenog upada 2020. ili 2021. godine tokom korone u Narodnu skupštinu, rekao, kaže, "neverovatno koliko su agresivni ti demonstranti tamo", i to je bilo pod velikim uticajem N1. U to vreme, kaže: "Ali vidim ja da ćeš, da ti i to uspevaš nekako da hendluješ." Kako, ne znam, ali vidim da nekako uspevaš. I to što sam proživeo prethodnih godina, a posebno poslednje 2 godine. I da me pitate kako mi je kada vidim, ne znam, ministarku spoljnih poslova Austrije koja ih prima i koja govori ne znam šta, ili vidim Andreja Plenkovića šta radi i na koje načine sve vodi kampanju protiv Srbije i protiv mene lično, gde su oni, što bi rekao Goran Šarić, objavili više negativnih tekstova o meni nego pozitivnih, i negativnih, i neutralnih, o svom predsedniku i premijeru u poslednjih 20 godina - naveo je. 

- Kada to sve vidite, kada vidite mnoge druge stvari koje su dolazile, a koje su se ticale i mene, raznih laži od Sarajeva, zamislite da vam onakve brutalne laži objavi Der Špigl za Sarajevo Safari, pa onda izvinjenja, pa onda sudske privremene mere i ostala čuda, dakle, u kojima vi valjda ubijate decu u majčinom naručju. Naravno, jasno vam je da ne mogu da imam divnu emociju. I kada smo imali sastanke u, nije u Budvi, nego u Tivtu dole, kad smo bili, njih četvoro je bilo — Merkel, Makron, Fon der Lajen i Antonio Košta. I bio je fer sastanak, baš fer. Oni su me pitali, pričali smo o tome šta mi treba da uradimo, i to čak ne bih rekao tralala, ali to je manje važno. Onda je došlo do ključnog pitanja: "Hajde ti nama pošteno reci", pošto valjda vide kakav mi je emocionalni stav, kažu: "Hoćeš li ti da vodiš zemlju u Evropu ili nećeš? " I ja im nisam kriv, ja sam im rekao: "Što se tiče mojih emocija, vi ih prepoznajete dobro, zato me to i pitate" - odgovorio im je. 

Istakao je da je rekao da je racionalan čovek i da smatra da Srbija treba da ostane na evropskom putu.

- "Ja znam da nas vi nećete primiti u Evropu skoro; za mene je mnogo važnije da mi imamo jedinstveno tržište sa Evropskom unijom, da imamo slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga, i to je to". Međutim, ono što sam sada video, oni su stavili kao uslov čak i za to, ne za članstvo u Evropskoj uniji. Kao uslov za to su stavili ono što smo mi, što je trebalo da ispunimo kroz poglavlje 31., i to neposredno pred članstvo u Evropskoj uniji, a to je potpuna saglasnost sa spoljnom politikom Evropske unije.

O sankcijama Rusiji

- Dakle, uvođenje sankcija Rusiji je nešto što mora da bude preduslov za dobijanje i jedinstvenog tržišta i otvorenih granica, a ne samo članstva. Ne živimo mi od novaca, od para poreskih obveznika Evropske unije, kao što će mnogi da vam pričaju. I sa svim novcem koji je Mađarska dobila, nećete da vidite da će da bude mnogo bogatija sada nego što je bila pre godinu, dve ili tri, kada nije dobijala novac. Nije taj novac presudan. Ali mi se nalazimo u Evropi. Mi smo pod ogromnim pritiskom zbog činjenice da smo jedina zemlja koja nije u NATO savezu. Jedina zemlja koja je vojno neutralna, suštinski - odgovorio je i dodao: 

- Dakle, mi moramo da brinemo i da vodimo računa o svojoj odbrani. Naša doktrina je promenjena. Mi ne možemo da otvorimo sve sukobe ovoga sveta. Ja verujem da bi mnogima u Rusiji odgovaralo da mi tako kažemo. Ja nisam neodgovoran da to otkažem na takav način, jer bih time doveo svoju zemlju u tešku poziciju. Nisam ja glup da ne znam šta smo i gde smo mi. Samo moram nekada da skinem neki samar sa leđa svog naroda i svoje zemlje. Tu smo, ne pravimo nikakav problem. 

Gledamo da snažimo ekonomski i da rastemo brže od drugih. 

-  Čuvamo svoja tradicionalna prijateljstva, ne odričemo ih se, ne stidimo se toga. Naprotiv. Ali istovremeno podižemo svoju vojsku, podižemo svoju snagu, i gledamo šta je to što se zbiva. 

 O pitanjima iz Moskve

- Dobio sam iz Moskve pitanja direktna, kao od vas. Kao što me sa Zapada pitaju: "A šta si ti sad išao na Raša Tudej u njihov studio?" I moj će odgovor da bude: "Zato što sam hteo." Dakle, hoću samo da vam kažem, Srbija ima svoju politiku, i ja sam srećan što ljudi u Kremlju mnogo bolje nego neki drugi u Rusiji razumeju poziciju Srbije. I veoma sam srećan zbog toga. I mi smo se nekako tako razumeli od početka. I on je znao, ako ste slušali Medvedeva, govorio je nekoliko puta: "Šta god radili Vučiću, Vučić će da izdrži duže i više od svih drugih, zato što ga ne poznajete."

 Što bi rekao Filip Grbić, "u stanju da trpi kao zver".

- Ja zato nikad se ne zaklinjem, nikad ništa ne govorim na taj način, ali moja reč, za razliku od reči mnogih drugih, znači. Pet godina nam nijedan klaster nije otvoren, a spremni smo za to. E sad, nemojte da me držite za reč, ja nisam ekspert za to, kao Ana Brnabić i Danijel i Starović i ne znam ko, ali da vam ispričam kako je to izgledalo pre 5-6 meseci. Oni su rekli: "Hajde, idemo sad, uradite ove 3-4 stvari". Nemam pojma, nešto oko REM-a, nešto oko biračkih spiskova, i sve smo mi to uradili. Kao što ste videli juče, svi su saglasni oko biračkih spiskova, i Evropljani, i poklapanje 98, ne znam koliko. I sad, sve to po strani ostavite, ja sam rekao: skupili su se svi, i sad velika akcija, oni puni entuzijazma: "Otvoriće nam klaster!" Evo, može da vam kaže Ana. I ja kažem pred svima: "Aj sad, lepo, sedite, vas 30, 40, došli kod mene u predsedništvo, ko đaci se poređali, jel vidite im osmeh na licu, sad će Srbija da napreduje." I ja im kažem: "Aj lepo, nemojte da ste deca."

Kako je ispričao, rekao je tada "neće otvoriti ništa". 

- Neće nam otvoriti ništa. Naći će neku Holandiju i Hrvatsku, ili Švedsku, ili ne znam ni ja koga. I pogodio sam, verovali ili ne. Koji će da nađu, da izmisle neki razlog, a svi ostali će kao da ih... da traže od njih da to svakako učine, da se bore za to, da nam po svaku cenu otvore, da je krajnji trenutak, da mora... ali eto, neće uspeti. Ja sam im to na ovakav način ispričao. 

Ana Brnabić ga je posle nekoliko mesecima pitala kako je znao, na šta je odgovorio da se vodi logikom gvozdenih determinizama.

- Problem je neuviđenje sankcija Rusiji. Problem je neprihvatanje nezavisnosti Kosova i problem je neprihvatanje slabe Srbije. Tos su tri ključna problema sa kojima  se Srbija u političkom smilsu sa  njima suočava.  Nemojte zaboraviti hoće Srbiju, oduvek je to bila potreba, i pre i posle Berlinskog kongresa, Srbija mora da bude slabija i taj balans uvek mora da bude negativan po nju. Da bude lažni balans, a da mali oko nje budu uvek bogatiji. uvaženiji uspešniji. Omalko se nekako da je Srbija postala mnogo uspešnija, da je imala dominatnijeg lidera koji je mogao da gura stvari uspešnije nego neki drugi. E pošto se to tako dešavalo, e oni su rekli "vreme je da se to zaustavi, ne može Srbija da bude ispred drugih", kao kako ćete da objasnite da je Srbija ispred ovih drugih a one su NATO članice. A kako ćete da objasnite to da smo isped nekoga ko je i NATO članica i članica EU? A uskoro će i to biti slučaj.

O blokaderskoj listi

- Samo razmislite kako bi izgledalo sutra: mi dobijemo, na primer, 120 poslanika, i oni zajedno sa svima ostalima, s kim god, naprave većinu, sa Jovanovićem, Dačićem, ovim, onim, sa svima. Hoće ili ne, da uopšte ne ulazim u to, naprave većinu, 130 prema 120. Recite mi, molim vas, kakve se odluke donose u Skupštini, kako se te odluke donose u Skupštini, ko ih donosi, a nas je 120 i, kao što vidite, nisu uspeli da nas razbiju ni prošle godine ni ove godine. Jedino kod nas nema odlazaka, ima dolazaka i povrataka. Odlazaka nema. I tako, mi smo čvrsta struktura koja je bila i 15, 16, 17 godina u opoziciji, i strpeli, izdržali svakojaki teror i tako dalje, i nemamo nikakav problem sa tim. I ja vas sad pitam: ej, na šta bi to ličilo? Na šta bi nam zemlja ličila?  Na šta bi ta zemlja ličila u kojoj bi na takav način morali da donose odluke. Samo neka neko razmisli o tome. E, pa takva je Srbija potrebna njima. Takvu Srbiju hoće. Takvu Srbiju će da vole. Takva, slaba, onakva kakvu želi Aida Đedović, onakvu kakvu želi Šarović sa 250, Nataša Kandić. Takvu Srbiju oni žele. Slabu, nikakvu, iz raznih razloga.

Upitao je zbog čega bi Hrvatska bila srećna zbog uspeha Srbije. 

- Samo pogledajte njihove akte, i pogledajte o čemu govore, i pogledajte ko su ljudi, pa mora da se sakriju negde Pajtić i ostali. Pre svega Pajtić i Lezović, pa će da vide mogu li sa šabačkim krilom bivše stranke, pa kao veliko ujedinjenje, i eto, da to postane glavna opoziciona snaga u Srbiji ako izgube izbore, da bi mogli da se konsoliduju za sledeći izbor, ili ako dobiju izbore da preuzmu vlast odmah. Dakle, to je cela priča, i svima je vama jasno o čemu je reč. A šta mislite, zašto je Nenad Čanak s obe ruke podržao studentsku listu? 

Vojvodina je deo Srbije

- Je l' bio pripremljen novi Statut Vojvodine, pa sam ja to prekinuo i nisam dozvolio da bude donet ni 2012. i 2013. godine? Lično sam u tome učestvovao, jer za mene je Vojvodina deo Srbije kao i svaki drugi deo Srbije. A oni vam unapred kažu: "Ako nećeš da razgovaraš, pregovaraćeš o tome. " I još vam ne kažu: "Još Čanak je dovoljno pametan, mnogo pametniji od ovog." I Čanak ne kaže: "Pošto će studenti sigurno da pobede." Nego kaže: "Čak i ako pobediš, Aleksandre, moraćeš da pregovaraš." A koja je to politika Srdanovića, sem politike Dinka Gruhonjića? Neću da pričam o siledžijstvu, o svemu drugom. To su sve ljudske karakteristike po strani, ostavite sad pričam o strateškoj politici.

O 5. oktobru

 - A što se pravimo naivni svi? Kao što vidite, ja ne izgovaram ni ružne reči, niti nepristojne, ni bilo šta. Pričam o politici. Samo ne volim kada se ljudi prave da ne vide ono što je toliko očigledno. Posebno mi koji imamo iskustva i sa 5. oktobrom, i odlično razumemo.

 - Sećate li se razgovora Sonje Đurić i Vojislava Koštunice neposredno pred izbore? Dakle, SPS je kao glavnog „partijskog čuvara“ poslao Sonju Đurić, koja je bila inteligentna žena. Znam, mene je bukvalno prezirala, mrzela, šta god, nije ni važno. Ali inteligentna žena. Lepa, inteligentna žena. I ona je radila sa Koštunicom intervju.

 - I tad je Koštunica pobedio na izborima. I ona ga je pitala, jer je on bio, valjda, „velikosrbin“, „neće on nikada da izda“ i tako dalje. Vi ne razumete, ta mašinerija jede sve. Moraš da budeš izuzetan čovek da bi tome mogao da se suprotstaviš. On to nije bio. Ne kažem da je on bio glavni problem, ni blizu. Samo kažem, nije bio dovoljno jak za to.

 - Dakle, pita ga novinarka: „Gospodine Koštunice, hoćete li da izručujete Haškom tribunalu Srbe?“ I on izbegne odgovor. Ona ga ponovo pita. I on u tom trenutku... uh... joj odgovara, sa pomalo srdžbe, ali pametno politički, jer je osetio trenutak da može da poentira. Kaže: „Ne, to je posao za vašeg Slobodana Miloševića, koji je preko Dražena Erdemovića krenuo u saradnju sa Haškim tribunalom, ja u tome neću da učestvujem.“ Parafrazirao sam.

 - I u tom trenutku je on izbore dobio, jer je nacionalna Srbija, odgovorna Srbija, poverovala da on neće da izručuje Srbe Haškom tribunalu.

 - Dan posle izbora, on donosi odluku o ukidanju kontinuiteta u odnosu na SFRJ, odnosno SRJ. Donosi odluku o puštanju na slobodu braći Zreku i sve ostale posle 4 ili 5 dana.

- I ne zaboravite da ne postoji nijedan Srbin kojeg je Hag tražio, a da ga mi u džaku nismo isporučili. A predsednika Miloševića? Na Vidovdan.

- Ako vi mislite da je to „normalno“ i da nije ponižavajuće za jednu zemlju, ja se s tim ne slažem. I ne zaboravite da je meni stigla subpoena iz Haškog tribunala za Šešelja, Radetu, Jojića i Jovu Ostojića. I to u trenutku kada smo politički bili na potpuno različitim stranama, kada bi meni odgovaralo da ih vratim u Hag i da na taj način izbegnem političke probleme ovde. Međutim, ja sam to odbio. 

- Radije ću trpeti napade svakoga dana nego da na takav način ukaljam svoj obraz. E, upravo je u tome velika razlika.

 - A kada je reč o ovome danas, nemojte da se pravite naivni, jer znam koliko ste pametni, kao što znam da ima mnogo pametnih ljudi koji se prave naivni, kao da ništa ne vide. A svi vi odlično vidite šta se događa. Sve vam je jasno. Druga je stvar što želite da date prostora svojim emocijama, koje su neretko negativne prema meni lično, i da dozvolite sebi da kažete: „E, pa biću protiv njega. Preživećemo.“

- Oni su od mene napravili monstruma. Ti za monstruma ne možeš da glasaš. I bolje je da glasaš čak i za koga god hoćeš. Ali neću da glasam za monstruma. Ne zaboravite, tu imate još stvari: ljudi koji nisu učestvovali u uspehu Srbije, najteže se mire sa uspehom Srbije a da njihovog učešća nije bilo. Posebno oni koji za sebe misle da su mnogo važni.

O obojenoj revoluciji

- Ja sam znao 7. decembra, dakle mesec dana posle pada nastrešnice, šta je iza svega. A onda dođe mi hiljadu ljudi koji su se svi uplašili, i ja im sad kažem: "Mi ćemo da ih pobedimo sad." To vam govorim 14 dana do izbora, ne pričam vam 4 meseca pa sad da nekog hrabrim. Rekao sam "ovo je obojena revolucija", pa su se sprdali. Došli su mi onda bliski ljudi i rekli "hajde nemoj više da nas zavitlavaš, ovi hoće da sruše državu, hoće da nas pobiju sve. Ili ćemo da se branimo, ili im predaj vlast odmah, jer ovo nema nikakvog smisla". I onda smo sedeli do kasno u noć, smo razgovarali, bilo nas je desetak. Do kasno u noć smo razgovarali, i mi smo te noći doneli odluku: okej, idemo u borbu. I od tada smo krenuli u borbu. 

Svi su dobro plaćeni. 

- Sve ove vođe njihove, iz NGO-a, političkih, sa iz plenuma, svi su plaćeni. Svi. I to su dobro i debelo plaćeni. Dobro i debelo plaćeni. Mnogo. Neki zborovi su... jedan zbor, veliki zbor je dobio 1.580.000 evra. I to sa 700-800 uplata. Da ne možete da uhvatite tačno šta ćete kad gonite ljude za 1.000 evra koje su uplaćivali. Odakle vama pare? Odakle vam pare za sve? Odakle pare da plaćate motociklistima dnevnice? Odakle pare da plaćate biciklistima dnevnice? Odakle pare da plaćate šetačima dnevnice? Ko to plaća? 

O izborima

- Pobeda za mene znači apsolutna većina. A što se tiče pobede kojom bih bio zadovoljan, to je 50 plus, od važećih glasova. Što znači nekih 130 do 140 mandata. Što se tzv. studentske liste tiče, očekujem 36 do 40 odsto glasova. 

Na pitanje šta očekuje da će se desiti 25. oktobra, na dan izbora, rekao je: 

- Pa biće raznih trikova, histerije, svega, i na kraju biće sve mirno i biće sve u redu. Ne plašim se nemira. I ako ih bude, biće brzo okončani. Najsrećniji bih bio da ne bude nikakve i ničije intervencije. Ali vi morate da razumete: njih se skupi 10 i 20, nas se skupi 10.000, pa bi oni kao da napadaju. Policija njih štiti i čuva sve vreme. A onda oni nasrću kao na štitove i vizire policajaca i tako dalje. Država je konsolidovana, država je ozbiljna, važno je ko će kako da glasa. Meni je drago da oni kažu da imaju kontrolore na svakom mestu. Svuda imaju. Vidim da sarađuju sa Albancima sa juga Srbije, da će Albanci zajedno sa njima da pokrivaju taj deo. Mi smo veoma srećni oko svega toga, nikakav problem nemamo - rekao je. 

- Ne zanima njih Vučićev program u jugu Srbije. Ne zanima ih Vidikovac na Kablaru. Ne zanima ih ništa od toga. Vidite, Beograd na vodi je danas najposećeniji i turistički najatraktivniji deo našeg grada. Oni su tamo svakog dana. Nikada vam to neće priznati. Morate da razumete taj jedan psihološki aspekt: neće vam priznati uspeh, jer oni nisu bili deo tog uspeha. Vredno je samo ono u čemu je pseudoelita učestvovala. Baš ih briga što je danas plata na Vračaru 1.800 evra prosečno, i na Starom gradu. Oni će vam reći: "Ne, ne, to smo mi zaradili."" Pa to ste zarađivali i pre 14 godina, pa vam je prosečna plata tada bila, baš u tim opštinama, velika, negde oko 560 evra. Kad je prosečna bila 329 na nivou Srbije. E, sad, tih 560 do 1.800 neće baš biti da ste samo vi nešto dobro radili, biće da je nešto i država, i onaj ko je napravio sistem, mnogo toga dobrog radio. Nikada vam to neće priznati. 

O napretku Srbije

- Ja sam čovek koji je veoma emotivan, ali koji je naučio da emocije drži pod kontrolom. Najgluplji su oni koji kažu: "Vučić je doneo na prečac odluku"— ja nikad nijednu odluku u životu nisam na prečac doneo. Nikada. Nijednu. Nikada to niste ni čuli ni videli. Kod mene nema ni izbacivanja iz stranaka, niti promena predsednika, potpredsednika dok ste rekli "keks". Ništa se ne radi pod uticajem hajke, harange, pritiska ili bilo čega. Za sve mora da postoji red. Svako ima više šansi, više prilika - rekao je i dodao: 

- Dakle, kod mene su sve stvari racionalno postavljene. Ja gledam rezultate, ponosan sam na rezultate, mnogim stvarima nisam zadovoljan, verujem da su mogle bolje da budu urađene. Ali ono što smo uradili, ući će u istoriju. Nikada niko za 12 ili 14 godina, zavisi da li od perioda premijera ili ukupno, dakle, nije uradio za Srbiju kao mi. Nikada niko. I odmah da vam kažem: teško da će neko toliko uraditi. Ja ću da vam odgovorim zašto. Ne zato što neće biti neko pametniji od mene. Biće. I obrazovaniji, i pametniji, moguće i marljiviji. Nije lako, moguće je. Dakle. Ali niko sa toliko strasti i toliko hrabrosti nije donosio odluke, i nikada više neće, posle svega što su uradili. Tako da, mi smo radili brže, snažnije, jače, uspešnije, obnovili zemlju, podigli zemlju u svakom smislu: putevi, pruge, naučno-tehnološki parkovi, veštačka inteligencija. Uradili zdravstvene centre, kliničko-bolničke centre, koji danas izgledaju kao space shuttle, bukvalno, u pravom smislu te reči.

 - Mene interesuje kako vodiš ekipu i da li ta ekipa pobeđuje ili ne. Mene interesuje rezultat na semaforu. Nemoj da mi pričaš bajke. U bajke ne verujem odavno. Znao sam sve bajke napamet. I od Andersenovih bajki do La Fontenovih basni, i Ezopovih, sve sam znao. 

O lažima o helikopteru

- Zamislite mene u koliko sam glupoj situaciji: ja imam živi prenos iz Škode, idem u Kragujevac, živi prenos imam, i kreteni izmisle, nađu neki helikopter, nemam pojma, neki privatni helikopter od neke firme, nađu, i to u Rašku sleteo! Kaže: "Evo ga Vučić, sleteo helikopterom u Kragujevac." I sad, a ja još veća budala. Pa sad, to sam, to su me danas navukli ovi iz tima, kaže: "Moraš da reaguješ, znaš," Nikad više u životu na takve budalaštine neću da reagujem. Zamislite mene, ozbiljnog čoveka, pa sad ja moram da reagujem, izigravam budalu što je nekoliko kretena izmislilo da sam se ja vozio helikopterom, iako sam stvarno, oni mene vozili u Škodi jer sam imao uživo, da ne bih ugrozio nekoga u saobraćaju, uključenje na TikTok i Instagram, a onda od Natalinaca sam vozio sam do Kragujevca, sam parkirao svoj auto iza jezera - objasnio je. 

Istina je relevantna.

- I onda shvatim da sam ja u stvari veća budala od njih što sam takvim kretenima uopšte odgovarao. Jer znate šta, kreteni ne rade ništa po ceo dan, ima ih koliko hoćete. Ništa ne rade po ceo dan, šta ćemo novo da izmislimo. 

Podsetimo, Vučić je izjavio ranije danas da je laž da je na miting u Kragujevcu 9. oktobra stigao helikopterom, i da su ljudi mogli da prate njegov put do Kragujevca u uključenju uživo na platformama TikTok i Instagram.

- Lažu da sam u Kragujevac stigao helikopterom, iako su ljudi mogli da prate moj put u uživo uključenju na TikToku i Instagramu. Od Natalinaca do Kragujevca, za volanom škode bio sam lično ja. Snimci postoje, činjenice su jasne. Njihove laži ostaće upamćene kao jedan od najbeskrupuloznijih pokušaja obmanjivanja javnosti - naveo je Vučić u objavi na Instagram nalogu "avucic".

U snimku koji je priložio, prikazan je segment iz njegovog uključenja uživo sa puta na miting u Kragujevcu, na naplatnoj rampi Mali Požarevac kod Mladenovca.

Istovremeno, na snimku su prikazane i objave sa društvene mreže X, u kojima se Vućić optužuje da je na taj put navodno išao državnim helikopterom.

Snimak možete pogledati u našoj posebnoj vesti OVDE.

O skupovima

Vučić je najavio skup za sutra u Zaječaru, a onda i Novi Sad.

Potom je govorio o blokaderskim skupovima, na kojima je očigledno sve manje ljudi.

 - Da razumete zašto imaju mnogo manje ljudi na skupovima.To ne znači da imaju manje glasova. Znači da imaju mnogo manje ljudi, jer su prešli iz faze aktivizma i postali političari.

-  Dobar deo ljudi više to ne zanima. Neće ljudi da idu za političarima. I zato im je mnogo teško. Oni su sad pravili skup u Nišu, sa sve ljudima iz službi bezbednosti i svima drugima, je bilo 6.300 Nekad su s lakoćom, bez ikoga, skupljali sami, po 14.000 i tako dalje.Tako da, za završni skup, to im je bio najuspešniji skup.

 - Ovo u Valjevu je bila tužna priča. Tužna priča pred 700 i nešto njih.  Zamislite, slušate Kokanovića, i sad vi kao: "Šta li nam je mudro poručio gospodin Kokanović?" To je budućnost naše zemlje. A onda dođe, a onda dođe i ovo, a onda dođe i ovo: "Bakić da nam objasni ko je bio vladika Nikolaj."

 - Da, pošto ne znamo - dodala je voditeljka.

 - Pa koga bre zavitlavate? Pa... da me pustite ovako da komentarišem, ljudi bi se smejali, i posebno što bi znali da je sve istina.

Voditeljka je potom pozvala Vučića da dođe u izbornu noć.

 - Biću nervozan u izbornoj noći, svakako. Ja nisam za razgovor u izbornoj noći, ne zbog dobrih ili loših rezultata, nego zato što uvek vidim naše slabe tačke. Ja ostanem uvek, ja ostanem uvek, ako ste primetili, kad svi počnu da pevaju pesme, ja ostanem uvek uz računar i radim. I već pravim analizu i pripremu za neke sledeće izbore.

Na pitanje kako vidite svet za nekoliko godina i kako vidite Srbiju za nekoliko godina, s obzirom na to da se toliko ubrzalo,  Vučić je rekao:

 - Srbiju vidim kao ekonomski snažnu i stabilnu zemlju. I nadam se da će to uspeti da ostane i opstane.  A svet vidim promenjenim odnosima i plašim se velikog sukoba.Ne bih da obrazlažem dalje.

Na pitanje hoćemo li ga mi izbeći?

Daću sve od sebe da to izbegnem - zaključio je Vučić.

BONUS VIDEO

1