Poraz Viktoru Orbanu na parlamentarnim izborima u Mađarskoj 12. aprila ove godine nanela je oligarhijska, probriselska NVO lista Petera Mađara, čiju je osnovu činila Stranka poštovanja i slobode (Tisza). Osim što su svi svetski mejnstrim mediji pod kontrolom duboke države preneli hvalospeve na račun Mađara i osvajanja dvotrećinske većine u parlamentu, ubrzo su počele da se objavljuju analize koje su hvalile način organizovanja i vođenja kampanje Tise. Ključnu ulogu odigrala su „Tisina ostrva“, neformalna udruženja simpatizera, pristalica i članova stranke, koja po svojoj strukturi i prirodi u potpunosti odgovaraju blokaderskim „zborovima“. Štaviše, iz načina rada „ostrva“ vidi se da su blokaderski „zborovi“ u svemu preslikana domaća verzija.

U moru novinskih tekstova i analiza ističe se naučni rad Hane Folš, objavljen u Demokratskom časopisu 3. jula 2026. godine. Folš je detaljno objasnila kako su „ostrva“ dovela do promene javnog mnjenja, i to pod naslovom „Kako je civilno društvo pobedilo Orbana“. Naslov rada može i da se parafrazira kao „Kako je NVO sektor duboke države uzvratio udarac“.

Folšova je doktorantkinja sa Stanforda, koja je aktivna članica laboratorije Siromaštvo, nasilje i upravljanje (PovGov), kao i laboratorije Polarizacija (DPL) unutar Centra za demokratiju, razvoj i vladavinu prava (CDDRL) na Stanfordu.

Centar za demokratiju, razvoj i vladavinu prava (CDDRL) u domaćoj srpskoj javnosti poznat je kao partner CRTA-e na izradi izveštaja o stanju demokratije u Srbiji iz jula ove godine. Osim toga, poznati politikolog Frensis Fukujama, na čiju se podršku blokaderskom pokretu referišu tajkunske lažovizije Junajted grupe, direktor je CDDRL-a i jedan od kreatora pisma podrške blokaderima iza kojeg je stalo trenutno rukovodstvo CDDRL-a.

Ta sveopšta zabrinutost za „demokratiju“ prva je odlika obojenih revolucija u ovom vremenu. Budući da radi u laboratorijama koje se bave istraživanjem stanja demokratije, Hana Folš je uzela učešće u borbi protiv Orbana u Mađarskoj. Ona se, naravno, uključila u protest protiv gašenja Soroševog Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti 2017. godine. Osoba iz takvog miljea deli objave „medija“ Partizan, koji finansiraju američki NED, German Marshall Fund i švedska Fondacija za demokratiju i pluralizam. Partizan je medij levo-liberalne orijentacije koji je sve svoje kapacitete stavio u službu smene vlasti u Mađarskoj i dovođenja Petera Mađara na mesto premijera.

Partizan je zapravo jedan od mnogih medija, kao što je i Hana Folš jedna od nekoliko stotina „intelektualaca“ finansiranih od strane duboke države. Uz ove dve poluge, ključni u smeni Orbana bili su NVO sektor i nova taktika vođenja kampanje.

Gašenje Soroševog univerziteta i registracija agenata stranih interesa kao prekretnica

Godine 2017. mađarska vlada donela je izmene zakona o visokom obrazovanju, poznate kao „Lex CEU“, koje su praktično onemogućile rad Centralnoevropskog univerziteta (CEU), koji je osnovao Džordž Soroš. Zakon je zahtevao da strani univerziteti moraju da održavaju nastavu i u svojoj matičnoj zemlji, što CEU nije imao, jer je bio akreditovan u SAD i Mađarskoj.

Paralelno sa gašenjem Soroševog univerziteta, Orbanova vlada donela je niz zakona usmerenih na NVO sektor duboke države. Tako je usvojen „Lex NGO“, koji je organizacije koje primaju značajnija sredstva iz inostranstva obavezao da se registruju i javno označavaju kao „finansirane iz inostranstva“. Godine 2018. usvojen je paket „Stop Soroš“, koji je kriminalizovao pomoć NVO sektora ilegalnim migrantima.

Kasnije su usledile i druge mere, uključujući Zakon o zaštiti suvereniteta i predloge zakona o „transparentnosti javnog života“, koji su omogućavali ograničenje finansiranja iz inostranstva i stroge kontrole organizacija koje su predstavljale pretnju.

Sve ovo bilo je preduslov za pobedu Orbanovog Fidesa na izborima 2022. godine. Tada se tradicionalna levo-liberalna opozicija udružila u neku formu DOS-a, zajedno sa krajnje desničarskim Jobikom. Sve ovo bilo je direktno i neskriveno finansirano od strane duboke države. S obzirom na to da ovakav aranžman nije dao rezultat, prešlo se na drugačije oblike organizovanja.

Folšova upravo to govori u svom radu kada kaže da su stranke i NVO sektor bili previše slabi i demotivisani, a da čisto građanske grupe nisu imale dovoljno jaku organizaciju. Stranke su predstavljale problem za izborni rezultat jer su bile previše centralizovane. Zato, kako tvrdi Folšova, Tisina „ostrva“ nisu bila potpuno nezavisne građanske organizacije, a ni stranačke filijale, već nešto između. Zamišljena su tako da se sama organizuju, ali da zadrže vezu sa strankom Tisa.

Na formiranje Tisinih „ostrva“ pozvao je Peter Mađar u julu 2024. godine, navodeći da je reč o mreži lokalnih grupa koje se međusobno organizuju sa istim ciljem – rušenje vlasti. Među njima se našao veći broj članova i aktivista iz NVO sektora koji za ovu priliku nisu potencirali da su deo te priče. Štaviše, oni su to sakrivali kako bi lakše prišli biračima koji, najblaže rečeno, nisu gledali blagonaklono na agente stranog interesa.

U Srbiji je stanje slično, ali su grupe za pritisak iz NVO sektora mnogo agilnije i otvoreno uključene u procese, pa samim tim i u organizaciju „zborova“ i sam „studentski pokret“. To sami neskriveno priznaju.

Tisina „ostrva“ i „zborovi“ Građanskih inicijativa kao antistranački vid organizovanja, čije finansije nije moguće pratiti

Tražeći alternativu postojećim opozicionim strankama, koje za 14 godina nisu uspele da se udalje od borbe za prelazak cenzusa, sa početkom obojene revolucije blokaderi u Srbiji tražili su novi način organizovanja. Na organizovanje „zborova“ u Srbiji pozvali su nekoliko meseci nakon Mađara, početkom marta prošle godine.

„Šta je za studente plenum – to je za narod zbor građana. Međutim, zbog izražene centralizacije i korupcije sistema, lokalne samouprave, a sa njima i mesne zajednice, tendenciozno su zapostavljene. Snaga studentskog pokreta leži u neposrednoj demokratiji, koja je, za razliku od predstavnikčke, nepodložna manipulacji i potkupljivosti. Predstavnička demokratija očigledno nije u stanju da reši višedecenijsku društveno-političku krizu naše zemlje, dok model neposredne demokratije, na osnovu našeg iskustva, ima dobru šansu.....Zbog toga vas pozivamo da se okrenete lokalnim samoupravama i samostalno organizujete po modelu neposredne demokratije – kroz zakonom previđeno telo zbora građa. Svi u zborove“, saopštili su blokaderi 9. marta 2025. godine.

Princip organizovanja „zborova“ u Srbiji apsolutno je preslikan sistem koji je zamislio i sproveo u delo Peter Mađar kroz Tisina „ostrva“. Zborovi su, poput „ostrva“, nezvanična udruženja koja nisu registrovana i čije se finansije, samim tim, ne mogu pratiti. Oni se biraju međusobno, imaju odobrenje centrale za koju rade, a u „zbor“ ili „ostrvo“ može da uđe ko god želi. Najčešće su to aktivisti NVO sektora i tradicionalnih stranaka bivšeg žutog režima, a u mađarskom slučaju levo-liberalne vlasti pre Orbana.

Posebno je važno insistiranje na tome da organizacije „same“ finansiraju svoje aktivnosti, što jednostavno nije moguće, jer se često radi o stotinama, pa čak i hiljadama evra za samo jednu akciju.

Ono što se u oba slučaja potencira, a što ističe i Folšova u svom radu, jeste da su „ostrva“ podsticala autonomiju u radu zbog širokog nepoverenja u partije i članstvo u njima. Folšova navodi da su članovi „ostrva“ svoje organizacije opisivali kao „samoorganizovane lokalne zajednice koje doprinose smeni režima“.

Kada su u pitanju „zborovi građana“ u Srbiji, oni postoje u Zakonu o lokalnoj samoupravi, ali kao telo koje uglavnom saziva predsednik mesne zajednice ili predsednik opštine. S obzirom na to da blokaderi u celoj Srbiji nemaju vlast ni u jednoj opštini ili mesnoj zajednici, osim u Medijani u Nišu, samim tim ni „zborovi“ nisu legalni.

Zborovi građana, inače, nisu zamišljeni kao tela i organizacije, već kao događaji, jednokratne skupštine, sabori, na kojima se raspravlja o hitnom pitanju koje ne može da se odlaže. Osim što mora da ga sazove predsednik opštine ili mesne zajednice, on podrazumeva i učešće najmanje 10 odsto birača, a u nekim opštinama čak i 50 odsto.

Znajući sve to i razumevajući da nikada neće moći da organizuju zakonski „zbor građana“, blokaderi su upomoć pozvali NVO sektor da razjasni šta je „zbor“ i kako da se drugi blokaderi najefikasnije organizuju. Na njihov apel javile su se, naravno, Građanske inicijative, NVO finansirana od strane kriminalnog USAID-a i Soroševe hobotnice, koje su dale nemerljiv doprinos obojenoj revoluciji. Građanske inicijative su u njoj direktno učestvovale preko svojih predstavnika i kroz pumpanje raznih „afera“.

Građanske inicijative objavile su detaljno objašnjenje i u njemu ovaj zakonski „zbor građana“ nazvale „formalnim“, a ovaj blokaderski – neformalnim.

„Formalni zborovi su u principu zakonski predviđeni da budu jednokratni događaji. Međutim, neformalni zborovi mogu da postanu neka vrsta trajnog radnog foruma građana za rešavanje raznih pitanja koja ih se tiču, a u te svrhe mogu da formiraju i različita dobrovoljna radna tela ili koordinacione timove“, pišu Građanske inicijative.

Dalje oni direktno dovode u vezu „neformalne zborove“ sa blokaderskim plenumima, ističući da su principi isti – neposredna demokratija i ravnopravnost učesnika.

„Formalni zborovi imaju i zakonski osnov da primoraju opštinu na reakciju, jer ona ima obavezu i rok da pruži tražene odgovore i odlučuje o predlozima i zahtevima formalnog zbora građana. Neformalni zborovi nemaju tu mogućnost delovanja kroz institucije sistema, ali mogu da posluže kao sredstvo vanistitucionalnog pritiska. U svakom slučaju, zbor građana ne treba da bude samo prostor za diskusiju, već ponajpre polazište za konkretnu akciju“, navode Građanske inicijative.

Ovime oni praktično priznaju da su „neformalni zborovi“ parainstitucionalne organizacije koje samo zloupotrebljavaju termin „zborovi građana“ kako bi tome dali prizvuk institucionalnosti, a da ne bi rekli istinu – blokaderi iz „zborova“ rade za obojenu revoluciju i blokadere.

Iako navode da mnogi blokaderi žele neposrednu demokratiju u državnom sistemu, sami ruše Sneška i mokre blokaderske snove, navodeći da „nije mnogo realno da direktna demokratija postane dominantni model“. U prevodu, Građanske inicijative poručuju blokaderima da su pijuni u velikoj šahovskoj partiji u kojoj blokaderska vrhuška treba da otme vlast.

Identičnu ulogu imali su pripadnici Tisinih „ostrva“, zbog čega su se nakon izbora osetili „zapostavljenim i napuštenim“. S obzirom na to da je postojala realna mogućnost da napuste i Tisu i Mađara, novi premijer morao je da organizuje veliki skup na kojem se izvinio. On je priznao „grešku“ i nemušto objasnio da je želeo da se pripadnici „ostrva“ odmore nakon izborne pobede. Sastanak je završen sa 200 miliona forinti „podrške za rad lokalnih zajednica“ i obećanjem da će pripadnici „ostrva“ učestvovati u radu Vlade. Od „ostrva“ će, obećao je Mađar, stvoriti formalne organizacije, koje će imati rukovodstva i koordinatore, kao i omladinu. I tako je poluautonomna organizacija postala stranački organ.

Koliko će i da li će domaći blokaderski „zborovi“ Građanskih inicijativa naplatiti svoj rad u kampanji, ostaje da se vidi. Suština je u tome da je 200 miliona forinti oko pola miliona evra, a Građanske inicijative više novca godišnje troše na papir na kojem štampaju direktive „zborovima“. Za svoje ostale aktivnosti na „zagovaranju“ dobile su 14,5 miliona evra donacija od 2004. do 2025. godine od USAID-a, NED-a, Džordža Soroša, nemačkog GTZ-a, OEBS-a i drugih.

NVO sektor otvoreno priznaje da je uključen u „zborove građana“ i „studentski pokret“

U aktivnosti „zborova“ i studentskog pokreta nisu uključene samo Građanske inicijative. O saradnji NVO sektora sa ovim pokretima govorila je i Bojana Džulović, projektna menadžerka Beogradske otvorene škole (BOŠ), u intervjuu za Demostat.

Ona je za podkast „Pola sata Demostata“ istakla da su studentski pokret i zborovi građana novi akteri na političkoj i društvenoj sceni Srbije, koji su pokazali veliku motivaciju za samoorganizovanje, posebno u manjim sredinama.

„Kada se ukrste iskustvo i znanje civilnog sektora sa novom energijom i inicijativama koje unose i studentski pokret i zborovi građana, dobijamo snažan i pozitivan efekat“, navela je Džulović.

Posebno je značajno njeno priznanje da podrška NVO sektora nije samo deklarativna, već da pojedinci iz nevladinih organizacija neposredno učestvuju u aktivnostima studentskog pokreta, doniraju hranu, ustupaju prostor i pružaju pravne savete.

Džulović je otkrila i da je EU Resurs centar za civilno društvo, koji vodi BOŠ, tokom prethodne tri i po godine podržao oko 250 neformalnih grupa i organizacija civilnog društva, dok su potrebe bile četiri puta veće. Reč je o široj mreži lokalnih inicijativa, a ne isključivo o blokaderskim „zborovima“.

Tri mehanizma obojene revolucije: Informacije, kupovina glasova i kandidati

Prema njenim rečima, „Tisina ostrva su pomogla u izbornoj pobedi kroz tri mehanizma“, a dodaje da su, na prvom mestu, „stvorili nezavisno informaciono okruženje“. To „okruženje“ ogledalo se i u stranačkom listu Čist glas (Tiszta Hang), koji je besplatno deljen. Tisina „ostrva“ prenosila su i informacije na terenu, a tim „nezavisnim okruženjem“ naziva se i kreiranje vesti i njihovo prenošenje kroz debatu s ljudima na terenu. Oni su takođe delili flajere i drugi izborni materijal po zabačenim sredinama.

Druga aktivnost ticala se „humanitarne“ delatnosti. Tisina „ostrva“ delila su humanitarnu pomoć i „odgovarala na potrebe građanstva“, kako zamenom teza Folš naziva običnu kupovinu glasova. To je posebno važno u Mađarskoj, u kojoj se Tisa fokusirala na privlačenje siromašnih birača, za koje su procenili da mogu da "kupe" njihov glas.

Na trećem mestu su selekcija kandidata i izbor budućih poslanika sa Tisine liste. U oktobru 2024. godine stranka je raspisala otvoreni poziv i primila preko 10.000 prijava za kandidate za pozicije u državnoj upravi. Informacije o kandidatima stranci su dostavljala „ostrva“.

U ova tri mehanizma rada u potpunosti može da se prepozna rad „zborova građan(skih inicijativa)“. Na prvom mestu, „informaciono okruženje“ stvoreno je društvenim i digitalnim „bubble-om“, tj. mehurom u koji su gurnuti članovi „zborova“.

U takvom okruženju stvoreni su politički ekstremisti koji uopšte ne žele da slušaju drugu stranu. Oni više ne preispituju bilo koju odluku ili stav centrale, već osećaju potrebu da se sa tom odlukom slože. Oni su prenosioci informacija, ali i prenosioci nasilja, negativne kampanje i podele biračkog tela na podobne i nepodobne. Kako se sve razvilo u Mađarskoj, potpuno isti tok ima i u Srbiji. Kroz te „kanale“ stvorena je premisa da su funkcioneri, pristalice, članovi i simpatizeri stranke na vlasti demoni koje je potrebno uništiti.

Na drugom mestu su humanitarna pomoć i akcije. „Neformalni zborovi“, kako ih nazivaju Građanske inicijative, najednom su postali organizacije koje skupljaju pomoć za obolele, hranu za gladne, novac za siromašne, odeću i obuću za gole i bose.

Na desetine sajtova i portala, kao i naloga na društvenim mrežama, počelo je da deli „dirljive“ objave o tome kako „zbor Porečja“ prikuplja humanitarnu pomoć za obnovu porodične kuće u tom naselju u Leskovcu. „Zbor Sombora“ prikupio je preko 500 kilograma „potrepština“ za najugroženije stanovnike grada. Oni su dali i ime akciji: „Doniraj namirnice – budi heroj zajednice“. U Valjevu su zboraši prikupljali pomoć za „postradale u požarima“ tokom jula. Skupljeno je tričavih 1.400 evra, što je, naravno, javno prikazano na sva zvona. U većinu akcija uključen je i Crveni krst, kojem su donirani hrana, odeća i piće. Takvih primera iznenadnog dobročinstva političkih aktera ima na desetine.

Na kraju, treći mehanizam obojene revolucije uključio je selekciju i, na kraju, izbor kandidata za poslanike. Tisina „ostrva“ imala su zadatak da iznedre tri imena, a da zatim glasaju za pobednika koji će biti njihov predstavnik. Dakle, neposrednom, direktnom demokratijom izabran je predstavnik da učestvuje u predstavničkoj demokratiji (?!) – galimatijas koji mogu da razmrse samo kreatori obojene revolucije ili... Ilija Srdanović?

Nosilac blokaderske tzv. studentske liste je Ilija Srdanović iz Vrbasa, koji je pre zvanične kandidature za poslanika i postavljanja na čelo liste bio član „zbora građan(skih inicijativa)“ iz Novog Sada. On je upravo iznedren kao kandidat na taj način, tako što ga je fakultetu predložio „zbor“, a kasnije je navodno izglasan na gigaplenumu ili sličnom opskurnom telu.

Priča o kandidaturi za najveći broj kandidata na tzv. studentskoj listi identična je. Zanimljivo je to da su svi oni bili izuzetno aktivni u radu svojih „zborova“. Srdanović je biciklirao, trčao, šetao i nalazi se na mnogobrojnim snimcima raznoraznih akcija, mnogo pre kandidature.

Ono što je u ovom slučaju veoma zanimljivo jeste činjenica da Folš primećuje da je Tisinim „ostrvima“ bilo dato da rade selekciju kandidata na način da ocenjuju ko „dosledno dolazi i radi“, ko „sarađuje pod pritiskom“, ko „rešava konflikte“ i „ima lokalni ugled“. Princip izbora kandidata na tzv. studentskoj listi praktično je isti, prema rečima samih blokadera. Izabrani su oni koji su „od početka bili uz studente“. To je floskula koju smo čuli milion puta. Na kraju je, ispostavlja se, ocenjivano ko je učestvovao u radu „zborova građana“, kao jedna od najbitnijih stavki, baš kao i u Mađarskoj.

Sinergija neformalnih organizacija i „posmatračkih misija“: Ko sprovodi nadzor izbora?

Nakon kampanje, kupovine glasova, širenja dezinformacija i laži, dehumanizacije predstavnika vlasti i odabira kandidata, slede izbori. Na izborima je jedna od najvažnijih aktivnosti za „demokratski“ NVO sektor „posmatranje“.

Mađarski primer pokazuje koliko značajnu ulogu u izbornim kampanjama mogu imati mreže civilnog društva, lokalne inicijative i posmatračke organizacije. Hana Folš u analizi za Carnegie Endowment navodi da je organizacija DE! Action Community angažovala više od 2.400 posmatrača, dok je paralelna mreža stranke Tisa okupila još oko 2.000 dobrovoljaca. Između ove dve mreže postojala je saradnja.

Ista organizacija učestvovala je u stvaranju dokumentarca „Cena glasa“, posvećenog optužbama za kupovinu glasova i pritiske na birače. Folš navodi i tvrdnje istraživačkih novinara o planu mobilizacije do 600.000 glasova kroz mreže povezane sa Fidesom. Tako su pitanja izbornih nepravilnosti postala jedna od važnih tema političke kampanje.

Slična borba za tumačenje izbornog procesa vodi se i u Srbiji. CRTA je nakon beogradskih izbora 2023. godine svojim izveštajima o organizovanim migracijama birača značajno uticala na javnu raspravu, u kojoj su posebno mesto zauzele optužbe povezane sa biračima iz Republike Srpske.

Uoči izbora 25. oktobra ponovo se otvara pitanje uloge posmatračkih organizacija, njihovih veza sa političkim i građanskim pokretima i uticaja koji imaju na javno mnjenje.

Jer pitanje nije samo ko će pobediti na izborima, već i ko će pokušati da određuje kako će javnost tu pobedu razumeti – kao izraz volje građana ili kao povod za novu političku krizu.