Kandidat tzv. studentske liste za narodnog poslanika Aleksandar Baucal gostovao je u emisiji „Takovska 10“, gde je bio u debati sa ostalim predstavnicima izbornih lista. Baucal će ostati upamćen po nekoliko skandaloznih izjava, od kojih ima i onih koje direktno udaraju na ustavni poredak Srbije. On je otvoreno rekao da se „građani bore protiv države“. Neviđeni izliv najgore vrste anarhizma govori o planovima te liste za dan posle.

 
Baucal je u jednom delu svog nastupa, govoreći o statusu Kosova i Metohije, potpuno suprotno stavu većine srpskog naroda i države Srbije, rekao da je pitanje statusa „stvar pregovora“. Time je otvoreno priznao da će tzv. studentska lista priznati nezavisnost šiptarske tvorevine na teritoriji Srbije.

Govoreći dalje o prirodi same blokaderske sekte, Baucal je neskriveno rekao da se oni zapravo bore protiv države, iz čega je potpuno jasno zašto će priznati šiptarsku paradržavu. Očito je sve vreme njihov plan rastakanje Srbije i bacanje na kolena, u saradnji sa srpskim neprijateljima u regionu.

Odlika anarhista je to što se bore protiv uređenog državnog sistema i zamišljaju kako zemlja može da funkcioniše bez državnog aparata. Tom logikom, jednoj državi nije potrebna vojska da brani njene granice, nije potrebna policija da čuva red, nije potrebno bilo šta što državu čini državom. Potreban je, doduše, sud, i to preki, koji sudi po volji anarhista, koji će, kao jedna od grana krajnjih levičara, suditi na „levim skretanjima“, a sahranjivati na „pasjim grobljima“.

1

Takav bolesni stav odlika je blokaderske sekte čiji je deo Aleksandar Baucal, koji je rekao ono što nam je svima poznato već dve godine. Njihova glavna ideja je poništavanje države i državnosti Srbije, te prepuštanje stranom okupatoru da njome upravlja.

Za njih je bilo kakva prosrpska uprava ili državni sistem kojim se upravlja iz Beograda – neprijatelj. Upravo zato im je i sama država neprijatelj, koju razgrađuju gradeći paralelne institucije.

 
Upravo to su plenumi, tzv. zborovi i drugi oblici anarhističkog udruživanja, direktno suprotstavljeni državi i državnom aparatu. Neviđena mržnja prema zastavi, himni, nacionalnim simbolima i srpskom narodu najbolje se ogleda u toj borbi protiv države.

Protiv srpske države bili su Turci, Nemci, ustaše, bugarski i mađarski fašisti, šiptarski balisti i balijske Handžar divizije. Svi oni su glavnog neprijatelja videli u Srbiji i nisu se mirili sa činjenicom da postoji. Sve su radili da je osakate, unište, zapale, slome.

Da li je moguće da danas u Srbiji postoje snage koje se otvoreno bore da otmu vlast, a Srbiji žele isto ono što su želeli svi ovi gore nabrojani krvnici?

Ispostavlja se da su srpski mediji i državni funkcioneri sve vreme bili u pravu. Između blokaderske sekte i najgorih neprijatelja srpstva van Srbije nema nikakve razlike. Svi su želeli i žele isto – da Srbija nestane.

 
Baucal je samo naglas rekao ono što svi oni misle. Zato ovo nije borba za vlast i fotelje, već borba za goli opstanak države Srbije. Ova borba je već sada sveta borba dobra i zla, a u toj odsudnoj bici dobro je na strani branilaca države.

 
Ustaše, šiptari, nacisti i fašisti su ovaploćeno zlo, i to zato što su napadali Srbiju, od Boga blagoslovenu i mnogostradalnu. Zato i ovoga puta dobro mora da pobedi, mora da pobedi „Ujedinjena Srbija“.