Aleksandar Vučić govorio je u razgovoru sa Jelenom Pejović o mladosti, navijačkim danima i ljubavi prema Crvenoj zvezdi.
Voditeljka je primetila da je, uprkos tome što je bio jedan od najboljih studenata, veliki deo mladosti proveo na tribinama.
Vučić je zatim ispričao kako su počeli njegovi odlasci na utakmice.
„Imao sam 12 godina kada sam pobegao iz škole!“
– Ja sam bio tu kao balavac. Prvi put sam otišao, pobegao iz škole, imao sam 12 godina. Bila je 1982. godina – ispričao je Vučić.
Naveo je da je već tada odlazio na utakmice Crvene zvezde, uključujući susrete protiv Cibone i Barselone.
Posebno mu je u sećanju ostala utakmica protiv zagrebačkog kluba.
„Iz sveg glasa sam vikao: Mrzim Cibonu!“
– Na Zvezda – Cibona mi smo vikali: „Mrzim Cibonu!“, a to u to vreme nije bilo dozvoljeno – rekao je Vučić.
Objasnio je da je kao dvanaestogodišnjak bio veoma sitan, ali izuzetno glasan.
– Ja sam valjda iz petnih žila vikao „Mrzim Cibonu“, a zamislite balavca od 35 ili 40 kilograma koji vrišti i skiči – prisetio se.
„Prišao mi je legendarni policajac Avram i udario mi šamar!“
Vučić je zatim opisao susret sa policajcem kojeg su navijači poznavali pod imenom Avram.
– Neki policajac Avram, legendarni policajac, gledao je mene kako vičem „Mrzim Cibonu“, izveo me i lupio mi šamar – ispričao je.
Prema njegovim rečima, policajac je bio mnogo krupniji od njega.
– Gledao sam ga besno. On je bio tri ili četiri puta teži od mene – rekao je.
Vučić je opisao i njegov izgled.
– Bio je ćelav, imao je jake brkove, poseban čovek – prisetio se.
„Bio sam besan, ali to nikada nisam zaboravio!“
Vučić je objasnio da mu je taj događaj ostao duboko u sećanju upravo zato što je bio dete koje je tek počinjalo da upoznaje navijački život.
Susret sa policajcem Avramom opisao je kao jednu od upečatljivih uspomena sa svojih prvih utakmica.
Njegova priča nastavila se prisećanjem vremena kada su sportske tribine bile važan deo njegovog odrastanja, ali i mesto na kojem se prvi put suočavao sa autoritetima i pravilima tadašnjeg društva.