Nečuveno! Srpska napredna stranka predložila je Aleksandra Vučića za gostovanje na debati na N1, a ta redakcija je to odbila!
Vladanka Malović iz SNS pozvala je Branislava Šovljanskog sa N1 i rekla mu da bi poslali na debatu Aleksandra Vučića. Snimljen je odgovor kada Šovljanski kaže da "to nije opcija"!
- Ja sam rekao da to nije opcija i da je to stav redakcije.
Malović je potom postavila jasno pitanje:
- Stav redakcije N1 je da je Vučić nepoželjan?
Šovljanski je na to odgovorio:
- Rekao sam da možemo posle izbora to da organizujemo. Sve sam vam rekao.
Ceo taj razgovor pogledajte u snimku ispod:
Toliko o njihovom objektivnom novinarstvu!
Dok sebe prikazuju kao slobodan medij koji prenosi objektivno sve informacije, realnost pokazuje da kada je Vučić u pitanju, praktikuju jezivo nacističko ponašanje! Tako se pojedini urednici ponašaju kao da je medij njihov, i jasno diskriminišu nosioca jedne izborne liste.
Sve to dok na silu guraju narodu blokadersku listu čija je jedina politika nasilje.
Ovo je uvođenje nacizma! Jasno je kao dan da im samo jedan čovek smeta i da je jedino što bi sa njim hteli - da ga kuvaju u kazanu!
Da li ista pravila važe za sve?
Tokom izborne kampanje mediji su dužni da poštuju načelo ravnopravnosti učesnika i zabranu diskriminacije. Iako to ne podrazumeva automatsko pravo svakog kandidata da učestvuje u svakoj televizijskoj debati, otvara se važno pitanje: po kojim kriterijumima se odlučuje ko dobija priliku da predstavi svoju izbornu listu pred građanima, a ko ostaje bez nje?
Ukoliko se nosiocu jedne izborne liste uskraćuje učešće, dok se predstavnicima drugih omogućava, javnost ima pravo da zna razloge takve odluke.
Transparentni i jednaki kriterijumi ključni su za poverenje u nepristrasnost izbornog predstavljanja.
Voda u kablovima kao 90-tih?
Podsetimo, slične polemike o odnosu medija prema opoziciji mogle su se videti i tokom devedesetih godina, u vreme vlasti Slobodana Miloševića, kada su pojedini mediji bili na meti kritika zbog načina izveštavanja o opozicionim liderima, među kojima je bio i Zoran Đinđić, kao i o masovnim demonstracijama.
Posebno je ostao upamćen slučaj iz 1996. godine, kada je jedna televizija ostala bez emitovanja ukupno 51 sat, a kao objašnjenje navedeno je da je voda prodrla u kablove. Predstavnici te televizije osporavali su takvo obrazloženje, tvrdeći da je predajnik zapravo bio isključen.
Dok su mediji za koje se tada spekulisalo da su Miloševićevi izveštavali o protestima, njihov domet nije bio jednak pokrivenosti državne televizije, zbog čega veliki deo Srbije nije imao isti pristup informacijama. Ti događaji ostali su važan podsetnik na značaj medijskog pluralizma i ravnopravnog predstavljanja različitih političkih aktera.
Komentari (0)