-Očekujem u Nišu da bude čudesna atmosfera. U Nišu je to u sredu, i uz, naravno, veliki broj ljudi, ali pre svega atmosfera. I to je zbog jedne stvarno izvanredne kampanje. Svi naši spotovi su vedri, ljudi nasmejani, govore o programu, o svemu. Kod njih je sve nekako mračno, ljudi. Ja to ne znam ko je to radio. Sve je mračno: "da pocepam ovo, da istrgnem ono", "neću više da imam jednog vođu", "mi smo svi", "vi ste svi". Video sam večeras, ona ne može da se seti šta je htela da kaže, dva minuta prođe. Dakle, i kako god da okrenete, mi ćemo da se veselimo. To vam je... 

-Ja sam pričao o toj utakmici sto puta. Real Madrid - Valjadolid. Nerešeno je završilo, na poluvremenu je bilo nerešeno, i tada su, mislim da je Del Boske bio trener, tad je bio štos da onim maramicama mašete kad hoćete ostavku trenera. Ovi su izašli u drugom poluvremenu, nisu ništa popravili rezultat, dobili su i crveni karton, da li Kamaču ili tako neko od tih starijih. Gordiljo, neko od tih starijih. Nije ni važno. Ali više nije bilo maramica jer su se ljudi borili i dali sve od sebe. Real je s 10 igrača, ginuli su po terenu. I nema više belih maramica. Mi smo dali sve od sebe. Borili smo se protiv strahovito moćnog protivnika. Borili smo se... Nisu to mladi ljudi, pošto tamo i nema mladih ljudi. Nema ni jednog mladog čoveka.

-Oni nemaju ni jednog čoveka sa Kosova i Metohije. Ni jednog Srbina sa Kosova i Metohije nemaju na listi. Ni jednog. Nula. Potpuno nezainteresovani za Kosovo i Metohiju i za naš narod na Kosovu i Metohiji. Nula Srba sa Kosova i Metohije je na studentskoj listi. Nula radnika. Nula. Krompir. Ni jedan radnik. Smešno ili ne, precizno sam vam rekao: nula seljaka. Osim ako pod seljakom ne računate onog prevaranta što je uzeo pare od Rio Tinta, pa nije, pa kad mu nisu dali stan za ćerku, onda je postao borac protiv toga.

-Kokanović, onaj genije. Možete da mislite kako li je ljudima, kako li je onim profesorima u Valjevu iz Valjevske gimnazije, kad moraju da dođu na miting u Valjevo, pošto podržavaju studentsku listu, pseudoelita valjevska, i moraju da slušaju Zlatka Kokanovića kao glavnog govornika, sutrašnjeg guvernera Valjeva. I to je da... to je da sebi, ono, malo kose što imaš da počupaš, ne znaš šta bi od besa, od jeda, od gneva sa sobom da radiš, kad ti najgori, najgori, najnesposobniji, najneobrazovaniji dolaze da ti drže pridike, da ti sole pamet. Mi smo vodili najčistiju kampanju. Ničiju porodicu nismo dirnuli. Vi stvarno mislite da o ovom šovljanskom ne bih imao šta da kažem večeras? A namerno sam izbegao i namerno neću da govorim. A imao bih strašne stvari da govorim. Strašne. Napamet mi ne pada da govorim. E, znate, u tome je razlika između pristojnih i nepristojnih ljudi.

"Pajtića sam namerno preskočio"

-A šta mislite, jesam vam Pajtića namerno preskočio? Da komentarišem snimke i fotografije? Namerno sam preskočio. I neću da ih komentarišem. Zato što to tako rade pristojni ljudi. E, u tome je razlika između pristojnih i nepristojnih. E, zato ćemo mi da se veselimo. Ono što oni ne znaju, Lidija zna, zna Zorana donekle. Ja sam više vremena i dalje proveo u opoziciji nego na vlasti. Uživao sam u toj ulozi, da budem iskren. Oni ljudi ne znaju kakva bi ih muka zadesila da budemo u opoziciji. I, i... da vam kažem, oni misle: "Jeste li primetili da jedino kod nas nikakvog razdora nije bilo, ničega?" Zorana, kad se naljutila i otišla, svašta je govorila o meni, ja o njoj ništa. Ja o tebi ništa, je l' tako bilo?