Odgovarajuća tehnika vožnje može značajno da smanji potrošnju goriva, kako kod benzinskih, tako i kod dizel vozila. Stručnjaci ističu da najveći uticaj na ekonomičnu vožnju zapravo ima sam vozač — njegov stil, ritam i način na koji koristi menjač i gas. Ipak, važno je naglasiti da se „saveti za štednju“ ne smeju primenjivati slepo, jer pogrešna upotreba može dovesti do nepotrebnog opterećenja motora i menjača, pa čak i do skupih kvarova.

Ključ je u obrtajima i pravovremenom menjanju brzina

Kod vozila sa manuelnim menjačem, potrošnja goriva ne zavisi samo od brzine kretanja, već i od toga u kom režimu radi motor. Opšte pravilo kaže: što su obrtaji niži u okviru optimalnog opsega, to je potrošnja manja.

U praksi, to znači da pri istoj brzini motor može trošiti znatno manje ako radi u nižim obrtajima, na primer oko 2.000 o/min, u poređenju sa 4.000 o/min, gde je potrošnja znatno veća.

Međutim, i ovde postoji granica. Vožnja u preniskim obrtajima može biti jednako loša kao i vožnja u previsokim, jer dovodi do „gušenja“ motora, vibracija i povećanog opterećenja pogonskog sklopa. Zato se kao optimalan raspon najčešće navodi oko 1.500–2.500 obrtaja u minuti, u zavisnosti od motora.

Kako pravilno ubrzavati

Ekonomična vožnja ne znači ni sporo ni agresivno ubrzavanje. Suština je u umerenosti. Previše blago ubrzavanje može vas duže držati u nižem stepenu prenosa i višim obrtajima, dok naglo dodavanje gasa dovodi do nepotrebnog trošenja goriva i opterećenja motora.

Idealno je ubrzavati tako da motor radi u svom efikasnom opsegu, bez „gušenja“, ali i bez ulaska u visoke obrtaje koji povećavaju potrošnju.

Nakon promene brzine, obrtaji ne bi trebalo da padnu prenisko, jer tada motor mora jače da se „muči“ pri sledećem ubrzanju, što opet povećava potrošnju i habanje.

Kočenje i usporavanje – gde se najviše štedi

Jedna od najvažnijih navika za uštedu goriva je način na koji usporavate. Kada vozilo ide u brzini i ne dodajete gas, u većini modernih automobila dolazi do takozvanog „fuel cut-off“ režima — dotok goriva se praktično prekida, pa je potrošnja jednaka nuli.

Nasuprot tome, ako izbacite u ler i „kotrljate se“ do semafora, motor i dalje troši gorivo da bi radio u praznom hodu, i to oko 0,5–1 l/h, u zavisnosti od vozila.

Zato je ekonomski ispravnije usporavati kočenjem motorom i ranijim podizanjem noge sa gasa, umesto kasnog i naglog kočenja.

Vožnja u gradu – tečnost je ključ

U gradskoj vožnji najveći gubitak nastaje zbog čestog „stani–kreni“ ritma. Svako nepotrebno kočenje znači gubitak energije, a svako ponovo ubrzavanje dodatnu potrošnju.

Zato se preporučuje takozvana „tečna vožnja“ — održavanje ravnomernog tempa, ranije anticipiranje semafora i saobraćaja ispred sebe, kao i izbegavanje naglih promena brzine.

Ako se automobil može slobodno kotrljati bez gasa, to je obično znak da se gorivo štedi na najefikasniji način.

Dodatni faktor koji mnogi zaboravljaju – težina

Na potrošnju utiče i masa vozila. Čak i dodatnih 50 kilograma može povećati potrošnju za nekoliko decilitara na 100 kilometara, posebno u gradskoj vožnji gde su česta ubrzanja.

Zbog toga se preporučuje da se iz automobila uklone nepotrebne stvari, kao i da se skinu nosači, kutije ili oprema koja se ne koristi redovno.

Ekonomična vožnja nije skup komplikovanih pravila, već skup malih navika: pravilan izbor obrtaja, umereno ubrzavanje, predviđanje saobraćaja i racionalno kočenje.

Kada se sve to kombinuje, razlika se vidi ne samo na potrošnji goriva, već i na dugovečnosti motora i celog pogonskog sistema.