Analizirajući više od 200 hiljada interakcija pomoću generativnog alata za veštačku inteligenciju Copilot, Majkrosoft je sastavio detaljnu listu

Prema rezultatima istraživanja, među najugroženijima su kancelarijski poslovi, posebno oni koji uključuju prodaju i komunikaciju, jer veštačka inteligencija sve više preuzima zadatke koje su ranije obavljali ljudi.

Zanimanja koja su najviše pogođena

Majkrosoft je analizirao više od 200.000 interakcija korisnika pomoću svog alata za veštačku inteligenciju Copilot kako bi utvrdio koja zanimanja imaju najviše preklapanja između ljudskih i algoritamskih zadataka.

Na osnovu toga, propisana su zanimanja sa najvećim stepenom takozvanih preklapanja veštačke inteligencije. Prevodioci i tumači su najviše pogođeni, sa čak 98 procenata aktivnosti koje Copilot može da obradi sa sličnom efikasnošću. Slede istoričari i matematičari (91 procenat), pisci (85 procenata) i novinari (81 procenat).

„Najčešće aktivnosti u kojima ljudi traže pomoć veštačke inteligencije uključuju prikupljanje informacija i pisanje, pa tako veštačka inteligencija najčešće pomaže u informisanju, pisanju, nastavi i konsultovanju“, navedeno je u izveštaju.

Zanimanja koja veštačka inteligencija najmanje ugrožava

S druge strane, najmanje pogođena zanimanja ostaju ona koja zahtevaju ručni rad i direktnu interakciju sa ljudima, kao što su medicinske sestre, moleri, vulkanizeri i terapeuti za masažu sa manje od 11 procenata preklapanja.

Istraživači Majkrosofta napominju da su u ovoj analizi isključivo posmatrali upotrebu velikih jezičkih modela (LLM) poput Kopilota.

Tehnologija treba da dopunjuje ljudske veštine, a ne da ih zamenjuje

Uprkos zabrinutosti, istraživač Majkrosofta Kiran Tomlinson uverava javnost:

„Naše istraživanje pokazuje da veštačka inteligencija može da podrži mnoge zadatke, posebno one koji uključuju istraživanje, pisanje i komunikaciju, ali ne može u potpunosti da obavlja nijedno zanimanje.“

Dodaje da cilj istraživanja nije bio da se proceni koje će poslove veštačka inteligencija zameniti, već da se pokaže gde se može najproduktivnije koristiti kao alat.

„Prava ravnoteža leži u pronalaženju načina da se tehnologija koristi tako da ona dopunjuje ljudske veštine, a ne da ih zamenjuje“, zaključuje Tomlinson, prenosi