Kada je jare Lili ostalo bez majke odmah po rođenju, činilo se da je pred njom težak početak života. Ipak, sudbina joj je namenila neočekivan obrt – toplinu i zaštitu pronašla je uz starog mačka po imenu Bin.

Sa svega pet dana i težinom manjom od jednog kilograma, Lili je bila sitna i krhka. U azilu u kojem je zbrinuta odmah je privukla pažnju Alekse i njenog tima, ali niko nije mogao da pretpostavi da će upravo jedan mačak postati njena najveća uteha.

„Bila je neverovatno mala, gotovo nestvarna“, priseća se Aleksa.

Usvojila mačje navike

Od prvog susreta, Lili se vezala za Bina. Pratila ga je po kući, spavala uz njega i posmatrala svaki njegov pokret. Vremenom je počela da oponaša njegovo ponašanje, kao da je odlučila da pripada njegovoj vrsti.

„Jednostavno je prihvatila tu ulogu. Kao da je rekla: ‘Dobro, ja sam sada mačka’“, kroz osmeh objašnjava Aleksa.

Kako je rasla, postajalo je jasno da će joj farma biti pravi dom, pa su je polako navikavali na boravak napolju. Ipak, prelazak nije bio lak.

„U početku joj je nedostajao boravak u kući. Zato smo pokušali da joj napolju napravimo kutak koji je podseća na unutrašnji prostor – ima čak i svoj stari naslonjač. Ponekad se sklupča u klupko kao prava mačka, što je preslatko“, dodaje ona.

I dalje bira društvo mačaka

I danas, iako je odrasla, Lili rado provodi vreme sa mačkama na farmi. Posebno je vezana za jednu mačku iz štale, koju doživljava kao deo svoje „ekipe“.

„Čim ih ugleda, kao da pomisli: ‘Evo mojih!’ i odmah želi da se igra“, kaže Aleksa.

Cela porodica se, priznaje, posebno vezala za ovu neobičnu jaricu. „Donosi nam radost svakog dana. Neverovatno je koliko jedna mala životinja može da unese topline u dom.“

Priča o Lili i Binu još jednom pokazuje da bliskost i pripadnost ne poznaju granice – čak ni one između različitih vrsta.