Povišen krvni pritisak kod pasa, odnosno sistemska hipertenzija, jedno je od onih stanja koje se razvija tiho i neprimetno. Ljubimac može delovati potpuno zdravo – normalno jede, raspoložen je i ide u šetnje – dok se istovremeno u njegovom organizmu povećava opterećenje na krvne sudove i važne organe. Upravo odsustvo ranih, očiglednih simptoma čini ovo stanje posebno rizičnim.

Krvni pritisak predstavlja jačinu kojom krv pritiska zidove arterija, a izražava se kroz dve vrednosti: sistoličku (u trenutku kada se srce kontrahuje) i dijastoličku (kada se srce opušta). Kod pasa se u praksi najčešće prati sistolički pritisak, jer je dijastolički teže precizno izmeriti. Vrednosti do 150 mmHg smatraju se urednim, oko 160 mmHg zahtevaju oprez, dok se hipertenzija dijagnostikuje kada su merenja uporno iznad 180 mmHg. Jedno izolovano povećanje, naročito pod stresom u ambulanti, nije dovoljno za postavljanje dijagnoze.

Oči kao prvi pokazatelj problema

Kod pasa sa hipertenzijom simptomi se retko javljaju rano, ali kada se pojave, mogu biti nagli i ozbiljni. Oči su među prvim organima koji trpe posledice. Mogu nastati promene na mrežnjači, unutrašnja krvarenja, pa čak i iznenadan gubitak vida. Vlasnici često primete da pas postaje nesiguran u prostoru, sudara se s predmetima ili deluje dezorijentisano.

Osim očiju, značajno su ugroženi i bubrezi. Povišen pritisak može dodatno oštetiti bubrežno tkivo, naročito kod pasa koji već imaju hroničnu bolest bubrega, a ponekad se javlja i krv u mokraći. Krvarenje iz nosa bez vidljivog uzroka takođe može biti znak povišenog pritiska.

Ako su zahvaćeni mozak i nervni sistem, posledice mogu uključivati promene u ponašanju, slabost, napade, pa čak i gubitak svesti. Zbog toga se hipertenzija kod pasa često naziva „tihim ubicom“ – prvi uočeni znak može već biti ozbiljna komplikacija.

Kontrola i terapija

Lečenje ima za cilj da zaštiti organe i smanji rizik od trajnih oštećenja. Čak i kada se osnovna bolest (poput oboljenja bubrega ili hormonskog poremećaja) stabilizuje, mnogim psima je potrebna dugotrajna terapija za regulaciju pritiska.

U praksi se često primenjuju ACE inhibitori, kao što je enalapril, zatim blokatori kalcijumskih kanala poput amlodipina, a po potrebi i diuretici ili drugi lekovi. U hitnim slučajevima, kada su vrednosti izrazito visoke i postoji opasnost od oštećenja mozga ili vida, koriste se preparati brzog dejstva uz intenzivan veterinarski nadzor.

Nakon započinjanja terapije, pritisak se kontroliše u narednim nedeljama, sa ciljem da sistoličke vrednosti budu ispod 150 mmHg. Kasnije se kontrole obavljaju periodično, uz laboratorijske analize krvi i urina radi praćenja funkcije bubrega i eventualnih neželjenih efekata lekova.

Uloga vlasnika je presudna – redovne kontrole, dosledno davanje terapije i smanjenje stresa mogu značajno doprineti stabilizaciji stanja i kvalitetu života psa.