Pravoslavni vernici danas obeležavaju zimski Krstovdan – dan strogog posta, tišine i duhovne pripreme za veliki praznik Bogojavljenje. Međutim, ono što ovom datumu daje posebnu snagu nije samo post, već noć koja dolazi i trenutak koji se čeka vekovima – tačno u ponoć.

Prema starom narodnom verovanju, u bogojavljenskoj noći nebo se na kratko otvara. To je trenutak kada se, kako kaže predanje, briše granica između zemlje i neba, a ljudima se daje prilika da upute najdublje želje.

Zbog toga mnogi večeras ostaju budni, gledaju u nebo i čekaju da sat otkuca 00:00. Veruje se da onaj ko tada pomisli ili izgovori želju iz srca može dobiti božji blagoslov i ispunjenje.

Ali, postoji jedno pravilo koje se ne sme kršiti.

Stari običaji nalažu da želja mora biti jasna, čista i plemenita. Ne traži se iz pohlepe, osvete ili sebičnosti – već iz vere, nade i dobrote. Samo takve želje, prema verovanju, bivaju uslišene.

Zato se ponoć dočekuje u tišini – pored prozora, na terasi ili u dvorištu. Ljudi se prekrste, pogledaju ka nebu i u sebi izgovore ono što najviše žele u godini pred njima.

Bogojavljenje, koje se slavi 19. januara, podseća na trenutak kada je Isus Hristos kršten u reci Jordan i kada se svetu prvi put javila Sveta Trojica – Otac, Sin i Sveti Duh. Upravo zbog tog javljanja Boga, veruje se da je i bogojavljenska noć posebna i čudotvorna.

Sutrašnji dan vernici započinju odlaskom u crkvu po bogojavljensku vodicu, a međusobno se pozdravljaju rečima:

„Bog se javi“
„Vaistinu se javi“

Voda osvećena na Bogojavljenje čuva se tokom cele godine kao zaštita doma, zdravlja i duhovne snage.

Zato večeras ne propustite ponoć – jer po narodnom verovanju, upravo tada se želje najglasnije čuju na nebu.