Sa svega trideset godina, Pjetro Trevizan iz Pjaćence imao je karijeru o kakvoj mnogi mogu samo da maštaju — studije u Sjedinjenim Državama, posao u Tesli, rad u velikim međunarodnim kompanijama i iznadprosečna primanja. Ipak, umesto da gradi budućnost u Silicijumskoj dolini, odlučio je da napravi nagli zaokret i vrati se u Italiju, vođen snom koji ga prati još od detinjstva: da se bavi poljoprivredom.

Danas, na svega nekoliko kilometara od milanske katedrale Duomo, Trevizan vodi urbanu farmu „Buoono Farm“. U tom neobičnom prostoru, usred grada, svakog meseca proizvede oko tonu jestivih pečuraka, koje lično razvozi restoranima i pijacama — električnim kargo-biciklom.

Od korporacija do zemlje (i pečuraka)

Nakon završetka dvostrukog studijskog programa u SAD, Trevizan je započeo karijeru u Tesli, gde je radio na logistici vozila za evropsko tržište. Kako sam ističe, već sa 20 godina zarađivao je oko 8.000 dolara mesečno. Usledili su angažmani u velikoj američkoj neprofitnoj organizaciji, zatim posao u HP-u u Pragu, a potom i dve godine rada u softverskoj kompaniji u Dablinu.

Sve je, barem na papiru, išlo savršeno: stabilna primanja, međunarodna karijera i život u velikim evropskim gradovima. Ipak, osećaj da mu nešto suštinski nedostaje postajao je sve jači.

„Vratio sam se jer sam želeo smislen život“

„U Dablinu mi ništa nije falilo, ali sam shvatio da ne želim tuđu priču. Oduvek sam želeo da se bavim poljoprivredom — ali ne klasičnom, već urbanom, modernom i tehnološki naprednom“, objašnjava Trevizan.

Po povratku u Italiju, u milanskom kvartu Magiolina iznajmljuje napušteni kancelarijski prostor i pretvara ga u urbanu farmu sa četiri kontrolisane klimatske komore. Danas, zajedno sa timom od četvoro ljudi, proizvodi oko 250 kilograma pečuraka nedeljno — među njima bukovače, šitake i još nekoliko vrsta.

Posebna pažnja posvećena je održivosti: pečurke se uzgajaju na recikliranim sirovinama, poput taloga kafe i ostataka iz lokalnih pivara, čime se gotovo u potpunosti eliminiše otpad.

Lokalno, održivo i bez emisije

Osnovna ideja farme je jednostavna — hrana se proizvodi tamo gde se i konzumira. Prodaja je ograničena na krug od nekoliko kilometara, bez dugih transporta i nepotrebnog zagađenja.

„Želimo da pokažemo da poljoprivreda može da funkcioniše u gradu i da pritom bude isplativa. Sve dostavljamo biciklom, a kupci posebno cene to što dobijaju pečurke ubrané istog dana“, kaže on.

Vizija: gradovi puni mikrofarmi

Trevizan ne planira masovnu ekspanziju, ali želi da isti model zaživi i u drugim italijanskim gradovima — male urbane farme, lokalna proizvodnja, minimalni ekološki otisak i potpuna uklopljenost u gradski život.

„Namerno ostajemo mali. Ne jurimo količinu, već smisao“, zaključuje on.