Talas nostalgije vratio je sećanja na vreme kada je Sarajevo bio centar sportskog sveta.

Četrnaeste Zimske olimpijske igre održane su u Sarajevu od 8. do 19. februara. Proglašene su “igrama mira“ jer su, makar na kratko, uspele da pomire SAD i Rusiju, a prema oceni tadašnjeg predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Huana Antonija Samaranča, bile su i najbolje organizovane ZOI do tog trenutka.

Ideja da Sarajevo bude domaćin velike sportske manifestacije pojavila se znatno ranije, početkom 1970-ih prošlog veka.

Tada je zaključeno da grad ima sve prirodne preduslove za održavanje Igara, dok je ostatak infrastrukture trebalo tek izgraditi.

Krajem 1977. godine javnost je saznala da će Sarajevo biti kandidat za organizaciju Zimskih olimpijskih igara 1984. godine. U konkurenciji su bili i Saporo i Geteborg. Sarajevo je u to vreme imalo samo jednu ledenu površinu u Skenderiji i skijaški centar na Jahorini, pa nije delovalo da će biti izabran za domaćina velike sportske manifestacije. 

Sarajevo se za domaćinstvo Igara pripremalo ozbiljno i dugo. Izgraženi susportski objekti i putevi do planina,. Izgražena je Zetra, staze za bob, sankanje i skijaške skokove, žičare, hoteli, Olimpijsko selo, novinarsko selo... Sve je bilo završeno i opremljeno do jeseni 1982. godine.

Posle dramatične „noći pre“ bez snega, on je - baš kao u bajci - preko noći velikodušno napao, i u belom Sarajevu, na Olimpijskom stadionu Koševo, tačno u 14:30 časova 8. februara, fanfare su označile početak svečanosti. Jedanaest dana kasnije, Samaranč je rekao: „Zbogom, drago Sarajevo!“, opraštajući se od verovatno najboljih domaćina na svetu.

Anegdote, priče pune duha i atmosfere, sećanja i uspomene na tih nekoliko dana i danas postoje kao živopisni spomenik na najveći sportski događaj održan u bivšoj Jugoslaviji.

Nakon rata, počeli su radovi na restauraciji nekih olimpijskih lokacija. Popravljena je žičara za Trebević, obnovljene su skijaške staze i sankalište, izgrađeni su novi hoteli, a renovirana je i Zetra, piše Pun kufer.