U vremenu kada se često stiče utisak da su ljudi sve više okrenuti sebi, mali činovi dobrote mogu imati ogroman značaj. Jedan takav primer dogodio se nedavno u autobusu u Beogradu, gde su putnici pokazali da empatija i solidarnost nisu nestali iz svakodnevice.

Korisnica Iksa Olja, koja piše pod imenom „oljaolgica“, podelila je emotivnu priču o čoveku iz Prijepolja. Kako navodi, on je prethodnih dana radio na gradilištu na Banjici, ali je, posle dve nedelje rada, ostao bez zarađenog novca jer je prevaren.

Vidno potresen i u teškoj situaciji, obratio se ljudima za pomoć. Njegova priča nije ostavila putnike ravnodušnim – spontano su se organizovali i skupili novac kako bi mu pomogli.

Ovaj gest solidarnosti dirnuo je sve prisutne, podsećajući da i u običnim, svakodnevnim situacijama ima mesta za ljudskost i razumevanje.

"Ljudi, izvinite, sramota me je"

"Krenula do grada na neku kafu, pa ušla u autobus, da brže stignem. Zajedno sa mnom ušao je i čovek sa rancem na leđima, koji nam se glasnim, drhtavim glasom obratio: 'Ljudi, izvinite, sramota me je. Radio sam dve nedelje na gradilištu na Banjici i čovek koji je trebalo da nas isplati nestao je, prevario nas. Iz Prijepolja sam, nemam ni za autobus kući. Možete li nekako, nešto da mi pomognete…'.

Vadimo svi novčanike, ko koliko može, a on negde na pola uzetog novca počinje da odbija, ima već dovoljno za kartu. Mi ostali insistiramo da uzme sav novac, neka ima i za piće usput... Ma nema čoveka u punom busu, kome nije knedla u grlu stala, suza u oku zablistala", napisala je ona.

"Dobrota će spasiti svet"

U komentarima ispod njene objave usledilo je divljenje prema gestu putnika.

"Bravo za sve ljude i ovog čoveka koji se ipak nekako snašao, a zamislite koliko je nesrećnika prevareno da za njih nikada nećemo saznati", "Bravo za sve vas, ima još uvek dobrih ljudi", "Dobrota će spasiti svet", pisali su oni.

Bilo je i onih koji su savetovali da ipak treba biti pažljiv jer postoji uigrana šema sa kartama za autobus, međutim, mnogi su isticali: "U celoj priči, sve i da je slagao, najlepše je znati da još ima normalnih i saosećajnih ljudi, to je ono što raduje."

"Plakao je kao malo dete"

Da pomaganje nepoznatim ljudima nije usamljen slučaj, svedoči i priča još jedne korisnice Iksa.

"Pre par godina, na naplatnoj rampi Šid, stopirao je momak oko 30 godina iz Ćuprije. Stala sam i povezla ga do Smedereva. Rekao je da je radio kod nekog gazde na poljoprivredi, koji mu nije dao ni dinara za godinu dana. Plakao je kao malo dete, a cipele su mu bile poderane. Dala sam mu nekoliko hiljada za hranu i autobusku kartu", napisala je ona.

(Blic)