Nazar, koji se dobrovoljno prijavio na front u prvim nedeljama rata u Ukrajini, postao je još jedna žrtva žestokih sukoba u regionu Donbasa, prenosi The Guardian.

Njegovi posmrtni ostaci su sahranjeni u rodnom selu, a Natalija je mesecima dolazila na grob – prvo da plače, a kasnije da tiho priseća svog jedinog sina.

Neočekivani povratak iz ruskog zarobljeništva

Skoro tri godine nakon proglašenja smrti, Nazar je oslobođen iz ruskog zatvora u okviru razmene ratnih zarobljenika. Odmah po dolasku na ukrajinsku teritoriju, dobio je mobilni telefon, a trenutak kada je Natalija ponovo čula glas svog sina zabeležio je seoski zvaničnik.

“Bože, koliko sam te čekala, moje drago dete,” viknula je majka, dok je proveravala da li je njen sin neoštećen. Video-snimak ovog susreta postao je viralan u Ukrajini, dirnuvši naciju gladnu za dobrim vestima.

Dobrovoljni vojnik od 2014. godine

Nazar je rođen 1979. godine i odrastao je u teškim uslovima 1990-ih. Napustio je školu bez kvalifikacija, oženio se i dobio ćerku, ali se nakon razvoda vratio roditeljima.

Kada je počeo sukob u Donbasu 2014. godine, prijavio se da ratuje. Tokom narednih godina, učestvovao je u četiri rotacije na istoku Ukrajine i paralelno radio razne građevinske i renovacione poslove.

Nakon ruske invazije 2022. godine, dobrovoljno se prijavio u lokalnu vojnu jedinicu. Iako je prvobitno odbijen zbog zdravstvenih problema, treći put je primljen i krenuo je na front u Donbasu.

Trauma zarobljeništva

Svaki dan je zvao kući, ali razgovori su bili kratki. Kasnije je Natalija shvatila da situacija postaje opasna – granatiranje je bilo intenzivno i njen sin je završio u zarobljeništvu.

U maju 2023. Natalija je primila najgoru moguću vest – DNK analiza je navodno potvrdila da je njen sin mrtav. Njeni pokušaji da sazna istinu trajali su mesecima, uključujući posete državnim kancelarijama i NVO organizacijama.

Povratak kući i sahrana

Ostaci su sahranjeni pored oca, a Natalija je u kovčeg stavila lične stvari i odeću svog sina. Mesecima je obilazila grob i molila se, dok je njeno emotivno i fizičko stanje bilo ozbiljno narušeno.

Ponovno otkrivanje istine

Prošlog septembra, Natalijina sestričina joj je prenela vest da su ratni zarobljenici videli Nazara živog. Novi DNK testovi potvrdili su da je njen sin zaista preživeo, a ukrajinski koordinacioni centar za ratne zarobljenike organizovao je razmenu.

Nazar je trenutno u rehabilitacionom centru u Ukrajini i svakodnevno komunicira sa majkom putem video-poziva. Njegovo emocionalno i fizičko stanje je stabilno, ali i dalje se oporavlja od trauma zarobljeništva.

Priča o Nazaru Daletskom je primer nade i izdržljivosti, ali i podsetnik na težine koje proživljavaju porodice ratnih zarobljenika u Ukrajini. Njegov povratak naglašava značaj DNK analiza, humanitarnih razmena i medijske pažnje u rešavanju sudbine nestalih osoba.

BONUS VIDEO