U digitalnom dobu svakodnevno smo izloženi brojnim trendovima koji na prvi pogled deluju bezazleno, zabavno ili čak korisno – od popularnih heštegova do viralnih „saveta“ za život i mentalno zdravlje. Ipak, psiholozi i stručnjaci za ponašanje upozoravaju da mnogi od tih trendova mogu imati neželjene, pa i ozbiljne posledice po psihičko zdravlje, naročito kod mladih.
U nastavku su neki od najznačajnijih trendova koji su privukli pažnju stručnjaka, kao i razlozi zbog kojih izazivaju zabrinutost.
Opsesivno korišćenje društvenih mreža
Društvene mreže olakšavaju komunikaciju i pružaju zabavu, ali njihova prekomerna upotreba daleko je od bezazlene. Istraživanja pokazuju da problematično korišćenje može biti povezano sa povećanim rizikom od anksioznosti, depresije i osećaja usamljenosti, posebno kod mladih.
Problem nije samo u vremenu provedenom onlajn, već i u načinu funkcionisanja samih platformi. Algoritmi podstiču stalno vraćanje kroz notifikacije, lajkove i upoređivanje sa drugima, što stvara psihološki pritisak i narušava pažnju.
„Snepčet dismorfija“ i filteri lepote
Filteri koji ulepšavaju lice i telo postali su svakodnevica, ali nose i određene rizike. Fenomen poznat kao „Snepčet dismorfija“ povezan je sa nižim samopouzdanjem, nezadovoljstvom sopstvenim izgledom i većim rizikom od anksioznosti i depresije, posebno kod tinejdžerki.
Stalno poređenje stvarnog izgleda sa idealizovanim onlajn verzijama može podstaći razvoj poremećaja slike o telu i dodatno narušiti mentalno zdravlje.
„Sadfishing“ – traženje pažnje kroz emotivne objave
Trend poznat kao „sadfishing“, naročito prisutan na TikToku, podrazumeva deljenje izrazito emotivnog sadržaja radi privlačenja pažnje i saosećanja.
Stručnjaci ističu da ovakvo ponašanje može ukazivati na dublje poteškoće u regulaciji emocija, kao i na probleme sa anksioznošću i odnosima sa drugima. Onlajn podrška može biti korisna, ali ne bi trebalo da zameni stvarne odnose i profesionalnu pomoć.
Brzi „saveti“ za mentalno zdravlje bez stručne osnove
Na društvenim mrežama sve češće se dele saveti za prevazilaženje stresa, teskobe ili depresije koji nisu zasnovani na naučnim dokazima.
Takav pop-psihološki sadržaj često je pojednostavljen, a ponekad i netačan, što može dovesti do pogrešnih zaključaka i odlaganja traženja stručne pomoći.
Bendvagon efekat – slepo praćenje trendova
Psihološki fenomen poznat kao „bendvagon efekat“ objašnjava sklonost ljudi da prihvataju određena ponašanja samo zato što su popularna.
Iako deluje bezazleno, ovakav pristup može umanjiti kritičko razmišljanje i udaljiti pojedinca od sopstvenih vrednosti i stvarnih potreba.
„Fobing“ – ignorisanje ljudi zbog ekrana
„Fobing“ (phubbing) označava ignorisanje osoba u neposrednom okruženju zbog upotrebe mobilnog telefona – naviku koja postaje sve učestalija.
Istraživanja pokazuju da ovakvo ponašanje može narušiti kvalitet međuljudskih odnosa, povećati osećaj izolacije i doprineti razvoju anksioznosti i depresije.
Problematična upotreba interneta
Prekomerno i nekontrolisano korišćenje društvenih mreža može negativno uticati na svakodnevno funkcionisanje, pažnju i sposobnost samoregulacije, što stručnjaci definišu kao problematičnu upotrebu interneta.
Zašto je ova tema sve važnija?
Iako internet i društvene mreže donose brojne prednosti – lakšu komunikaciju, dostupnost informacija i prostor za kreativno izražavanje – psiholozi podsećaju da popularnost ne znači i bezazlenost.
Čak i naizgled jednostavne navike, ako postanu prekomerne ili automatizovane, mogu uticati na pažnju i koncentraciju, samopouzdanje i sliku o sebi, nivo anksioznosti i raspoloženje, ali i na kvalitet međuljudskih odnosa.
