Na kraju jedne mirne ulice nalazila se stara porodična kuća u kojoj je Dragana živela godinama. Kuća je bila puna uspomena – stari drveni podovi, debeli zidovi i tavan prepun stvari iz prošlih vremena.

Tokom dana sve je izgledalo prijatno. Sunčeva svetlost obasjavala je stare fotografije, a u vazduhu se osećao miris drveta i knjiga. Noću je, međutim, situacija bila drugačija. Kada bi ulica utihnula i mrak se spustio, kuća je proizvodila škripu podova, pucketanje drveta i šum vetra kroz dimnjak. Dragana je godinama na to bila navikla i retko obraćala pažnju.

Neobičan zvuk usred noći

Jedne noći probudio ju je prigušeni zvuk lupanja. U početku je pomislila da joj se učinilo, ali nekoliko sekundi kasnije zvuk se ponovio – kao da neko pomera nešto teško po podu.

Dragana je sela u krevet, napeto osluškujući. Zvuk je dolazio sa tavana, prostora u koji niko nije ulazio godinama. Ubrzo je začula i sporo, nepravilno kretanje po starim daskama. Pomislila je na životinju ili vetar, ali onda se začuo šum pomeranja stolice. Kuća je bila prazna, a krv joj se sledila u žilama.

Put do tavana

Posle nekoliko minuta oklevanja, Dragana je ustala i krenula hodnikom. Slaba mesečina bacala je blede senke po podu. Kako se približavala stepenicama, zvuci su postajali sve jasniji. Svaka stara drvena stepenica škrgutala je pod njenim stopalima.

Kada je stigla do vrha, svi zvuci su odjednom prestali. Tišina je bila tako duboka da je mogla da čuje sopstveno disanje. Polako je spustila ruku na hladnu metalnu kvaku. U tom trenutku nešto je snažno udarilo u vrata iznutra.

Šok na tavanu

Tavan je bio u mraku, ali mesečina je otkrivala razbacane kutije i prevrnutu stolicu. U sredini stajala je velika drvena škrinja njene bake – otvorena. A onda je primetila nešto još jezivije: sveži otisci stopala u prašini.

Iz jednog ugla začuo se tihi šum. Dragana je podigla pogled i ugledala siluetu. Kada je mesečina osvetlila lice, shvatila je da to nije nepoznata osoba – bila je to njena komšinica.

Neprijatna istina

Žena je izgledala jednako zatečeno kao i Dragana. U ruci je držala staru metalnu šerpu koju je upravo uzela iz kutije.

"Ja… mislila sam da ovde više niko ne dolazi", promrmljala je.

Komšinica je već neko vreme ulazila kroz podrumska vrata, uverena da je kuća napuštena. Povremeno je uzimala stvari za koje je mislila da više nikome ne trebaju. Tek te noći Dragana je shvatila zašto su neki predmeti nestajali i zašto je kuću povremeno ispunjavao čudan šum.

Kraj misterije

Atmosfera koja je pre nekoliko minuta delovala zastrašujuće sada je izgubila svu napetost. Nije bilo duhova – samo previše radoznala komšinica.

"Komšinice", rekla je mirno, "mislim da ćete sada morati sve ovo lepo da vratite na mesto."

Žena je odmah klimnula glavom. Te noći misterija s tavana bila je rešena.

Ali jedno je bilo sigurno – već sutradan Dragana je odlučila da promeni bravu na tavanu.

(Blic žena)