Dečak je tokom sankanja u decembru upao u zaleđeno jezero i proveo više sati pod vodom – bez pulsa i znakova života.

Ovaj dramatičan slučaj, opisan u medicinskom izveštaju iz 2025. godine, pokazuje kako su pravovremena reakcija spasilaca i savremene medicinske metode spasile život detetu.

Nesreća na ledu: tragovi sanki vodili do rupe u jezeru

Kobnog dana temperatura je bila oko -3°C kada je dečak izašao napolje na sankanje. Kada se nije vratio kući, roditelji su krenuli u potragu i ubrzo primetili tragove sanki koji su vodili pravo do rupe u zaleđenom jezeru.

U strahu od najgoreg, odmah su pozvali pomoć. Spasioci su nakon duže potrage izvukli dečaka iz ledene vode – bez pulsa i bez ikakvih znakova života.

Bez pulsa skoro tri sata: kako je dečak preživeo?

Prema procenama lekara, dečak je bio pod vodom između 147 i 177 minuta. Uprkos tome, spasioci su odmah započeli reanimaciju i nisu odustajali tokom transporta do bolnice.

Posebno je važno to što telo nije bilo odmah zagrevano. Njegova telesna temperatura pala je na svega 7°C, što je zapravo pomoglo u očuvanju vitalnih organa.

Lekari su zatim primenili metodu ECMO (ekstrakorporealna membranska oksigenacija), kojom je ponovo uspostavljena cirkulacija i dotok kiseonika.

Hipotermija kao ključ preživljavanja

Stručnjaci objašnjavaju da je hipotermija u ovom slučaju imala zaštitnu ulogu. Niska telesna temperatura smanjila je potrebu mozga za kiseonikom i produžila vreme tokom kojeg je organizam mogao da preživi bez cirkulacije.

Dodatni faktor bio je takozvani refleks uranjanja – prirodni mehanizam tela koji usporava rad organa kako bi sačuvao energiju u ekstremnim uslovima.

Zašto deca imaju veće šanse za oporavak?

Medicinski stručnjaci ističu da deca često imaju veće šanse da prežive ovakve nesreće, jer njihovo telo brže gubi toplotu u hladnoj vodi, što može pojačati zaštitni efekat hipotermije.

Ovaj fenomen već se koristi i u medicini, posebno tokom složenih operacija srca, kako bi se zaštitio mozak i vitalni organi.

Oporavak koji je zadivio lekare

Nakon što su lekari uspeli da vrate cirkulaciju, započet je postepeni proces zagrevanja tela. Samo deset sati kasnije, dečak je otvorio oči.

Njegov oporavak bio je izuzetno brz:

  • nakon 30 dana mogao je da pomera udove
  • posle 60 dana započeo je neurorehabilitaciju
  • nakon šest meseci mogao je da stoji bez pomoći, vozi tricikl i obavlja osnovne aktivnosti

Ovaj slučaj još jednom pokazuje koliko su medicina i brza reakcija ključni u borbi za život – čak i u situacijama koje deluju beznadežno.